1. Почетна
2. Актуелно

Интервју комесара Цуцића за Танјуг поводом 22. годишњице акције „Олуја“

04.08.2017. Од 330.000 избеглих из Хрватске током рата 1991-1995. године, око 125.000 људи се вратило у ту земљу, али је за многе од њих повратак био неодржив и фиктиван, каже комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић и поручује да је време да Хрватска и Србија коначно заврше рат.

У разговору за Танјуг, поводом 22. годишњице хрватске операције "Олуја", у којој је убијено око 2.000, а прогнано око 180.000 људи, Цуцић каже да повратиници у Хрватској највише проблема имају због неисплаћених пензија, али и због нерешеног статуса имовине, докумената.

Износи податак да је само прошле године више од 60.000 личних карата Срба у Хрватској поништено, а разлог за то је, према његовим речима, учешће на локалних изборима.

- Тим људима нико неће да оспори учешће на парламентарним изборима, јер је тај број са становишта целе Хрватске на нивоу статистичке грешке, али 60.000 људи који би гласали у српским срединама знатно би поправило квалитет живота оних који су тамо - објашњава комесар за избеглице.

Један број избеглих је пеминуо, а један део је узео документа Хрватске из низа разлога, али је сам опстанак у Хрватској тежак, додаје Цуцић.

- Велика је неправда коју је Хрватска урадила према својим држављанима, којима је једини грех био што се не зову Иван него Јован - примећује.

Након рата, како каже, узурпирана је имовина прогнаних, имају проблема са станарским правом, док се питање пензија потпуно игнорише.

- Не могу то са схватим. Као и сви, знам зашто то Хрвати раде, али не могу да схватим да је међународна заједница толико глува и обневидела... Да ми некоме оспоравамо пензије, имали бисмо поприличан број оних који би нас питали зашто то радимо - рекао је Цуцић.

Проблеми су, додаје, и боравиште и пребавилаште, што је за њега, признаје, зачуђујуће.

- Ви мени укидате личну карту, јер, забога нисам тамо, али ми истовремено уредно шаљете порез на ту кућу. Па чекајте... 1992. године је један од тадашњих народних посланика у Хрватској рекао у Сабору: ’Дајте им све, Срби су ионако пролазна категорија. Нешто што је тада јасно речено у Сабору, нажалост, изгледа да је политика с којом се ми сваки дан срећемо -наводи Цуцић.

Прецизира да је са подручја бивше Југославије у ратовима од 1991-1995. године избегло око 650.000 људи, од којих 330.000 из Хрватске.

"Олуја" је, објашњава, практично била завршница "чувене мирне реинтеграције Славоније, Барање и Западног Срема" и једног великог броја војно-полицијских акција и додаје да је још 1990. и 1991. године, што се заборавља, извршен урбицид - много Срба је изашло из градова.

У статусу избеглица данас је око 28.000 људи у Србији, а од више од 65.000 људи који су били смештени у неком од 700 колективних центара, данас је остало свега њих тридесетак.

Комесаријат је свих ових година радио на помоћи избеглима, како би отпочели нови живот кроз доделу грађевинског материјала, сеоских и монтажних кућа, малим грантовима за започињане неког посла и изградњом станова.

Од 2008. године, назначио је Цуцић, сваког дана одобри се практично пет до седам трајних решења.

- У сарадњи са више од 137 општина у Србији, ми смо највећа социјлана изградња у земљи. Од кад је Регионални стамбени програм усвојен, број станова расте и ми ћемо у наредне три године завршити тај процес, и збринути више од 11.000 породица, односно више од 40.000 људи. То је један нови Чачак, које ћемо уселити у те станове - рекао је Цуцић.