Марина из Одесе након дугог пута поново слика

16.05.2022.

Због ратних дејстава напустила је Украјину, и манастир у ком је живела у Одеси. После дужег пута, мир је нашла у Србији, у Центру за азил у Врању. Она је Марина Кавешникова (64) сликарка, дошла је у Србију крајем априла 2022.

Пре тога је скоро 25 година сликала у манастиру Успеније у Одеси.

- Бавим се цртањем и сликањем од самог детињства. Са 40 година дошла сам у мушки манастир Успеније (Успенски монастир). Кад је почео рат, обратила сам се мојим пријатељима, који су ми рекли, „Шта радиш овде? Ниси монахиња, не мораш да остајеш овде. Треба да идеш". Тако сам отишла уз њихов благослов. Пре бомбардовања, моја духовна мајка, калуђерица Лидија, буквално ме изгурала, рекла је да морам да одем - прича Марина и насзавља:.
„Напустала сам земљу са страхом. Имала сам велики страх. Шта ће сада да буде?, питала сам се“ .

Након дужег путовања, дошла је у Србију.

- У Србији се осећам одлично. Дивно. Будим се сваког дана, имам осећај као да сам у филму “Аватар”, као да могу да уђем у облак. Поделила сам утиске о овом месту са пријатељима-уметницима, сви су одушевљени. А и људи су врло гостољубиви.
Моја највећа жеља сад је да могу да радим и зарађујем новац. Молим се сваки дан да ми се поправи вид - прича Марина.

Пре поласка на пут, завршила је своје последње дело у Украјини.

- Моја последња слика пре одласка је била рестаурација Светогорских Анђела. Нисам хтела да идем док не завршивши ту слику. Већ су била у току ратна дејства, све мање и мање сам имала радних материјала, боја, растварача, али успела сам да завршим - каже Марина, која заједно са 70-так избеглица из Украјине живи данас у центру за азил у Врању.