Представљена публикација Стање и потребе интерно расељених лица

01.10.2018. У Београду је данас представљена публикација Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије о стању и потребама интерно расељених лица са Косова и Метохије, израђена у сарадњи са представништвом УНХЦР-а у Србији.

Од 2008. године Комесаријат за избеглице и миграције је, у сарадњи са УНХЦР, Републичким заводом за статистику, али и самостално у више наврата спровео је неколико истраживања о интерно расељеним лицима и њиховим потребама. Најновију публикацију "Стање и потребе интерно расељених лица" из маја 2018, Комесаријат је израдио на основу података које су прикупили општински повереници за избеглице. Комесаријат је 2013. године направио базу података која се редовно ажурира, а која садржи основне податке о домаћинствима и њиховим члановима, социјалној угрожености као и исказаној потреби за побољшањем животних услова.

У Србији (без КиМ) је евидентирано 199.584 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Од тог броја 68.514 ИРЛ (16.644 породице) је у стању потребе. Већина тих породица живи у градским срединама у Западној Србији и Шумадији, док је мањи број у Војводини.

Већина интерно расељених лица је старости између 19 и 59 година, док је просечна старост ИРЛ 39 година. Удео жена и мушкараца је приближно исти (49,21% односно 50,79%). Интерно расељена домаћинства имају у просеку 4,12 чланова.

ИРЛ популацију чини и 21.000 Рома (10,5%). Већина ИРЛ у потреби изјашњавају се као етнички Срби (76,7%), Роми (14,9%), док је удео Црногораца, Бошњака, Муслимана и Горанаца знатно нижи. У Србији је евидентирано 1.435 интерно расељених породица Рома (10.188 особа). Mноги ИРЛ Роми живе у тежим условима него остали грађани Србије, остала ИРЛ, па чак и Роми који нису интерно расељени.

Мање од 10 одсто ИРЛ поседује објекат у коме живи, док су више од половине подстанари или станују код рођака или пријатеља. Чак 5.500 породица живи у неусловном смештају који би могао бити значајно побољшан. Близу 50 % интерно расељених одлучује се за грађевински материјал као помоћ у решавању стамбеног проблема, док њих 20 % преферира сеоско доманћинство, 19,5 % станове у закуп, а 10,5 % породица би се преселило у станове за социјално становање у заштићеним условима.

Бише од половине ИРЛ у потреби (56.5 %) наводи да им је имовина на KиM уништена, a 11.25 одсто наводи да је оштећење имовине толико велико да она није усељива. Према резултатима истраживања, свега 7 одсто ИРЛ размишља о повратку у место порекла. Дужина расељености доприноси губитку наде и жеље за повратком. Према изјавама ИРЛ, главни предуслови за повратак су безбедност (58 %), обнова и поврат узурпиране имовине (20 %).

"Агенција УН за избеглице је захвална Комесаријату на изради ове изванредне студије. Она показује велике потребе које многа ИРЛ имају још увек, скоро 20 година након што су избегла са KиM, као и значајне напоре Комесаријата протеклих година да побољша њихов положај, резултирајући апелом за повећањем националних и међународних средстава. Ми снажно подржавамо укључивање потреба ИРЛ у Националну стратегију одрживог развоја Србије да би се обезбедило да они не буду изостављени у напретку Србије у процесу Европских интеграција и Агенде 2030 одрживог развоја" закључио је шеф Представништва УНХЦР-а Ханс Шодер.

Заменица Комесара за избеглице и миграције Републике Србије, Светлана Велимировић изјавила је "Посао Комесаријата и јесте да редовно прати потребе корисника како би што боље искористили расположива, ограничена средства" и навела "Добре праксе из Регионалног програма стамбеног збрињавања најугроженијих избеглица из бивше Југославије могле би послужити као модел решавања стамбених потреба ИРЛ са Косова и Метохије."