Навршава се 31 година од једног од најтежих страдања српског народа у злочиначкој војно-полицијској акцији „Олуја“, која је 1995. године довела до масовног прогона и страдања српског народа из Хрватске. У четвородневној операцији хрватских снага, која је почела 4. августа, са својих вековних огњишта протерано је више од 250.000 Срба, више од 1.700 људи је убијено, док се више од 700 људи и даље води као нестало.

Централно обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у „Олуји“ биће одржано 4. августа 2026. године у Мркоњић Граду, а обележавање заједнички организују Република Српска и Република Србија.

Србија ни после 31 године не заборавља жртве „Олује“, њихове породице и све људе који су били принуђени да напусте своје домове. Очување културе сећања није само обавеза према прошлости, већ и наша одговорност према будућим генерацијама – да памтимо страдале, чувамо истину о њиховој судбини и не дозволимо да се трагедија која је погодила наш народ икада заборави.

„Српски народ је кроз векове пролазио кроз многа страдања, али је остајао усправан, чувајући веру, језик, културу и сећање на жртве. „Олуја“ је једна од најболнијих рана у нашој новијој историји, али и подсетник колико је важно да чувамо истину и да се оваква трагедија више никада не понови. Србија није и неће заборавити све људе који су потражили сигурност у нашој земљи. За више од три деценије обезбедили смо више од 30.000 трајних стамбених решења за породице избеглица и интерно расељених лица, чиме је око 100.000 људи решило своје стамбено питање и започело нови живот. Кроз различите програме економског оснаживања подржано је више од 23.500 породица избеглица и интерно расељених лица. То је важно јер смо настојали да пратимо потребе породица и помогнемо им да буду економски снажније и самосталније“, рекла је комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић.

Само од 2022. године обезбеђено је 2.596 стамбених решења кроз доделу станова, сеоских кућа и пакета грађевинског материјала, чиме је стамбено питање решено за око 7.500 људи.

„Наш циљ је да у што краћем року решимо стамбено питање свих преосталих избегличких породица. Постоји снажна политичка воља и подршка да се то уради, јер желимо да људи који су у Србији пронашли сигурност имају и услове за достојанствен и миран живот. Србија је за њих постала дом и наша је обавеза да о томе наставимо да бринемо“, истакла је Станисављевић.

Република Србија је током ратних сукоба на простору бивше Југославије примила више од 600.000 избеглица, показујући висок степен одговорности, солидарности и хуманости према људима који су били принуђени да напусте своје домове. Према попису избеглица из 1996. године, 290.667 лица дошло је са територије Републике Хрватске. Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије, што представља један од највећих процеса интеграције избеглица у Европи.

Данас се у Републици Србији у статусу избеглице и даље налази око 23.500 лица, од којих је око две трећине из Републике Хрватске, док остали највећим делом потичу из Босне и Херцеговине.

Само од почетка 2026. године обезбеђена су 242 стамбена решења, од чега 147 за избегличке и 95 за интерно расељене породице. У истом периоду више од 4.500 породица избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији добило је подршку кроз доделу пакета хране и огрева.

„Србија ће наставити да памти жртве „Олује“ и да брине о људима који су након прогона свој дом пронашли у Србији. Наш посао није завршен док постоје породице које чекају свој дом и док породице несталих чекају одговор. Наставићемо да радимо како би људи који су у Србији пронашли сигурност имали и услове за достојанствен живот и нови почетак“, закључила је комесарка Наташа Станисављевић.

Помен жртвама „Олује“ одржаће се 4. августа 2026. у 11.00 часова у Цркви Светог Марка у Београду, као и у другим местима широм Србије, где ће грађани, институције и удружења положити венце и запалити свеће у знак сећања на страдале.