ЦЕНТРИ ЗА АЗИЛ

1. Центар за азил Бања Ковиљача

Влада Републике Србије донела је Одлуку о оснивању Центра за азил у Бањи Ковиљачи 6. децембра 2008. године. Центар за азил се налази недалеко од Лознице.Зграда Центра подигнута је 1965. године. Тадашњи Савезни секретаријат за унутрашње послове СФРЈ користио ју је као Прихватилиште за странце.

Првобитно су у Центар примани тражиоци азила из земаља Африке и Јужне Америке (Чиле). Од краја 70-их и у 80-им је служио за смештај тражилаца азила из источноевропских земаља, који су били под мандатном заштитом канцеларије УНХЦР-а у СФРЈ, да би 1995. године био претворен у колективни центар за избеглице из бивших југословенских република и као такав функионисао до 2005. године.

Влада Републике Србије је 2006. године донела одлику да се објекат претвори у Центар за азил, а УНХЦР је исте године средствима ЕУ извршио реконструкцију објекта. Центар за азил је почео са радом 30. октобра 2007. године првобитно са мандатним избеглицама под заштитом УНХЦР-а, а прве тражиоце азила по Закону о азилу Републике Србије је примио у јуну 2008. године. Примопредаја објекта између УНХЦР-а и Комесаријата за избеглице је обављена 16.децембра 2008. године.
Садашњи капацитет Центра је 120 кревета. У свом саставу има и монтажни објекат које је изграђен 2012. године.

У центру је тренутно нема смештених корисника. (април 2022.)

2. Центар за азил Сјеница

Центар за азил Сјеница је одлуком Владе Републике Србије отворен у децембру 2013. године у центру Сјенице, у објекту хотел “Берлин”.

Услед повећаног прилива миграната у марту 2017. године капацитет од 200 места је проширен на додатних 250 места у реновираном објекту некадашње зграде управе фабрике “Весна”.

Центар за азил има смештајни део, заједничке просторије, пословне, помоћне и просторије за посебну намену, паркинг.

У Центру се налази и опремљена кухиња, у којој се свакодневно припрема храна за тражиоце азила.

3. Центар за азил Тутин

Центар за азил у Тутину је основан на ванредној седници Владе Републике Србије у новембру 2013. године, а прве мигранте је примио 16. јануара 2014 године.

Тренутно се налази у улици Видрењачкој број 1 у Тутину, у склопу комплекса фабрике намештаја „Далас“, у бившој управној згради.

Капацитет Центра је 100 места, а заузима површину од 400 квадрата.

У плану је измештање Центра и у току је изградња новог Центра за азил у насељу Веље Поље, општина Тутин.

У центру тренутно нема смештених корисника ( април 2023 )

4. Центар за азил Крњача

Колективни центар „Крњача“ отворен је 1992. године у објекту предузећа за водопривреду „Иван Милутиновић - ПИМ Стандард“, у Крњачи, општина Палилула, Београд. Одлуком Владе Републике Србије у августу 2014. године овај центар је одређен и за смештај и обезбеђивање основних животних услова лицима која траже азил.

Центар за азил обухавата смештајни део, пословни део, просторије посебне намене и помоћне објекте.
Центар за азил има на располагању 16 монтажних барака са 240 соба за смештај тражилаца азила са укупним капацитетом од 1.000 кревета.

Свака барака има 12 до 15 соба за спавање са четири кревета и купатило са четири туш кабине, четири тоалета, четири лавабоа и кадом за прање ногу. Све бараке имају обезбеђен прилаз за особе са посебним потребама.
Приликом пријема у Центар корисник се на прикладан начин упознаје са кућним редом и добија лежај, постељину, ћебад, пешкире, хигијену, одећу и обућу.

5. Центар за азил Врање

Центар за азил Врање налази се на југу Србије, око 30 километара од границе са Македонијом. Званично је отворен као прихватни центар 30. маја 2017, у реновираном делу Мотела „Врање“ на улазу у град. Одлуком Владе Републике Србије бр. 02-5650/2021, од 16. јуна 2021. године, претворен је у центар за азил. Смештајни капацитет је 250 места Центар је отвореног типа, без ограничења уласка и изласка између 06:00 и 22:00.

Прихватни центар обухвата:

- смештајни део (спаваонице за ноћење и боравак)

- заједничке просторије (трпезарију, кутак за децу, санитарни чвор

- посебно женски, посебно мушки + купатило за хендикепиране, просторија за разне активности)

- медицински блок са изолацијом

- пословни део (просторија за запослене)

- терени за спорт, паркинг простор

- у склопу центра је и модерно опремљена котларница

У центру за азил у Брању тренутно су смештене избеглице из Украјине (април 2022)

6. Центар за азил Обреновац

Како бисмо у јануару 2017. године изместили мигранте из нехуманих услова у парковима Београда у адекватан смештај на територији Београда, Комесаријат за избеглице и миграције је добио на коришћење касарну „Бора Марковић“ у Обреновцу.

Већ у недељу, 15. јануара 2017. године, процењене су потребе и почели су радови на оспособљавању инфраструктуре како би се што пре створили услови за смештај. Већ 18. јануара је 225 миграната смештено у објекат број четири.

Убрзо су оспособљена још два објекта, бивша амбуланта касарне (канцеларија за административне послове и смештај службеника Комесаријата) и велики објекат број 12 у коме је успостављена и клиника за преглед смештених миграната.

Недуго затим број смештених лица повећао се на 570, са трендом повећања током целе 2017. године. Највећи број бележи се у мају 2017. године и износи 1351 корисник.

Центар у Обреновцу тренутно располаже простором за прихват новопридошлих лица, објектима за смештај и рад запослених у Комесаријату, кантином где се налази продавница, ИТ кутак, простор за дневни боравак, фризерај и берберница, учионицама за едукацију миграната, као и простором за рекреацију, рестораном у коме се врши дистрибуција хране као и објектима за смештај миграната а реновинан је и простор за амбуланту.

У плану је адаптација и инфраструктурна реконструкција и других делова овог изузетно значајног објекта.

Одлуком Владе републике Србије бр. 02-5650/2021, од 16. јуна 2021. године, претворен је у центар за азил.

ПРИХВАТНИ ЦЕНТРИ

1. Прихватни ценар Прешево

Прихватни центар у Прешеву је први који је отворен за прихват и, у то време, транзит миграната, 7. јула 2015. године.
Данас центар има капацитет од 1000 корисника. У Центру постоји трпезарија за 500 корисника и две кухиње у објекту за смештај ( површине по 10 м2 свака); купатила и тоалети, купатило и тоалет за особе са посебним потребама , амбуланту која ради 24 сата дневно , покретну стоматолошку ординацију , радионицу шивења , столарску радионицу ...

2. Прихватни центар Адашевци

Прихватни центар Адашевци отворен је 3.11.2015. у објекту бившег мотела „Адашевци“ који се налази непосредно уз ауто-пут Београд – Загреб на територији општине Шид.

Састоји се од смештајног дела, пословног простора, просторија за посебну намену, кухиње и паркинга.
Поред смештаја обезбеђују се и основни животни услови, храна, медицинска нега, хигијена, друштвене активности... у складу са посебним прописима, начелима поступка азила и у складу са правилницима Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.

У Центру постоји Дечији кутак, ИТ кутак, кутак за мајке и бебе, кутак за младе. У холу центра налази се просторија која је опредељена за фризерски салон у коме корисници добијају услугу бесплатно, а услугу пружа други корсник ( мигрант ), као и велики и мали вешерај.

Испред и у склопу центра налази се око 20 паркинг места, са посебно предвиђеним и обележеним паркингом за особе са посебним потребама. Постоје и терени за рекреацију, дечије игралиште и импровизовани терен за одбојку.

3. Прихватни центар Принциповац

Прихватни центар „Принциповац“ отворен је 16.9.2015. године у згради бившег Центра за дечју рехабилитацију.

Зграда Центра има 2.732 м2, подељена је у два дела. Већи део предвиђен за смештај миграната, а у другом делу се налазе просторије за раднике Комесаријата, канцеларије, амбуланта, просторије за интервјуе, састанке, полицију, као и магацински простор.
Корисници Прихватног центра су смештени у 20 соба. Смештајни капацитет Центра је 250 кревета. Део за смештај миграната поседује и 14 кабина за туширање, 19 тоалета (10 за мушкарце, 8 за жене) као и 25 чесми.

У делу зграде који користе мигранти налазе се дечији кутак, кутак за мајку и дете, ИТ кутак, друштвени кутак и просторије за окупационе/рекреационе активности (фризерски салон, радионица за обраду дрвета и кројачка радионица).

Мигрантима су на располагању терен за одбојку, крикет, фудбал и парк за децу, столови за стони тенис који се услед хладнијег времена премештају у зграду. Плац величине два хектара је целом дужином ограђен, а дужина ограде је 604 метра.

Центар располаже системом видео надзора који се састоји од 16 камера које покривају заједничке просторије у смештајним објектима, улазе у смештајне објекте, као и поједине делове дворишта.

4. Прихватни центар Пирот

Колективни центар „Четврти километар“ у Пироту отворен је 1983. године за потребе смештаја радника на изградњи Хидроелектране Пирот. Од 1995. до 2005. објекат је коришћен за смештај избеглиа из Хрватске.

Након реновирања 2016. године 19 децембра је извршен први пријем групе лица са израженом азилном намером из Авганистана, Ирака и Сирије.

Центар се састоји од смештајног дела који чине две монтажне бараке, са по четири ламеле и четири собе у свакој, што је укупно 32 собе – односно 192 кревета.

У Центру постоји једна заједничка просторија и просторија за посебне намене, затим канцеларија, теренска амбуланта, играоница за децу са учионицом за учење страних језика, кројачки салон, фризерски салон, трпезарија, дневни боравак, вешерај и магацински простор. У склопу Центра је и котларница за централно грејање. Од помоћних објеката, опремљени су вешерај са машинама за прање и сушење, а Центар располаже и са магацинским простором.
Корисницима се поред смештаја, хране, здравствене заштите и едукације пружа и бесплатна правна помоћ. Постоји и спољашње игралиште за децу као и кошеви, голови за фудбал, сто за стони тенис, терени за рекереацију.

Центар је поново активан од 30.11.2022. године

5. Прихватни центар Бујановац

Прихватни центар у Бујановцу отворен је 19. октобра 2016.године. Налази се на простору бивше индустрије акумулатора ДП Светлост, на површини од 2.000 квадратних метара. Место је релативно изоловано од насеља, али није много удаљено од центра града.

Смештајни капацитет је 220 места. У њему бораве углавном породице са Блиског Истока. Од укупног броја тражиоца азила који се у центру налазе – готово половину чине деца. Та деца, као и из осталих центара за азил и прихватних центара, од септембра 2017. године похађају основну школу са вршњацима и малишанима из локалне заједнице и тако ће остати све док буду боравили у Србији.

Прихватни центар у Бујановцу, као и сви остали центри, функционише по правилима кућног реда, излазак и улазак у центар су контролисани од стране радника Комесаријата, а корисници могу уз формално одобређе да напусте прихватни центар и у њега се врате у предвиђеном року.

Сам центар је подељен на део у коме се налазе просторије у којима су смештени тражиоци азила, део у коме се налази велика трпезарија, одвојени мушки и женски тоалети, као и просторије које су намењене за одржавање личне хигијене. Такође, као и у другим центрима, и овде се налазе медицински тимови којима у раду помажу преводиоци.

Такође, центар има неколико посебних просторија које су резервисане за раднике Комесаријата, других релевантних организација, Центра за социјални рад. Међу њима се налазе и специјално опремљени простори за рад са децом (дечији кутак), као и просторије за активности старијих корисника центра.

Центар је поново актива од 29.09.2022. године

6. Прихватни центар Босилеград

Прихватни центар у Босилеграду отворен је 19.10. 2106. године.
Капацитет ПЦ је 60 особа.
Објекат је укупне површине 503м², приземље обухвата површину од 189м², поткровље површину од 162м², и подрум површину од 152м².
Распоред просторија по етажама:
Приземље ( 4 собе, 1 мокри чвор, трпезарија, канцеларија, ходник, простор за прање и сушење веша са мокрим чвором )
Поткровље ( 3 собе, 1 мокри чвор)
Подрум ( 2 просторије за радионице, санитарни чвор, магацински простор, котларница)
Степенишни простор ( степениште за поткровље и подрумско степениште)

7. Прихватни центар Суботица

Прихватни центар у Суботици отворен је 15.11.2015.године. Одлуком Владе Републике Србије и града Суботице, за Прихватни центар одређена је локација на изласку из града ка аутопуту, три километра од центра града.
Прихватни центар се тренутно састоји од смештајног дела, управне зграде, нове зграде, стабених и санитарних контејнера, заједничких просторија, паркингаа, портирнице и дворишта са парком.

При распоређивању миграната настоји се у границама могућег, да се смештају по земљи порекла, води се рачуна о породицама, болеснима, бебама, лицима са посебним потребама, рањивим категоријама, а све по препорукама , правилницима и кућном реду КИРС-а.

8. Прихватни центар Сомбор

Прихватни центар „Сомбор“ отворен је 6. новембра 2016. године. Састоји се од две зграде за смештај миграната, заједничких просторија, трпезарије и санитарних чворова, пословног дела, помоћних објеката, паркинга, терена за рекреацију и помочног санутарног блока.
У Центру се налази опремљена канцеларија Комесаријата за избеглице И миграције Републике Србије, просторија за састанке, просторије за потребе Министарства унутрашњих послова.
Центар поседује савремену трпезарију са линијом за поделу хране, затим просторије посебне намене - за учење српског, енглеског језика, немачког језика, историје, математике ,географије и ликовне културе. Ти је и играоница за децу. друштвени кутак, фризерски салон, библиотека. Корисници добијају бесплатну правну и психолошку помоћ, као и адекватну медицинску заштиту. Од терена за спорт, у овом центру постоје терени за кошарку, фудбал, одбојку, крикет,столови за стони тенис, стони фудбал и пикадо.

Сви центри су отвореног типа, без ограничења уласка и изласка између 6 и 22 сата у зимском и 6 и 23 сата у летњем периоду.

.