Влада Републике Србије донела је Одлуку о оснивању Центра за азил у Бањи Ковиљачи 6. децембра 2008. године. Центар за азил се налази недалеко од Лознице. Зграда Центра подигнута је 1965. године. Тадашњи Савезни секретаријат за унутрашње послове СФРЈ користио ју је као Прихватилиште за странце.

Првобитно је у Центар извршен пријем и прихват тражилаца азила из земаља Африке и Јужне Америке (Чиле). Од краја 70-их и у 80-им је служио за смештај тражилаца азила из источноевропских земаља, који су били под мандатном заштитом канцеларије УНХЦР-а у СФРЈ, да би 1995. године био претворен у колективни центар за избеглице из бивших југословенских република и као такав функционисао до 2005. године.

Влада Републике Србије је 2006. године донела одлику да се објекат претвори у Центар за азил, а УНХЦР је исте године средствима ЕУ извршио реконструкцију објекта. Центар за азил је почео са радом 30. октобра 2007. године првобитно са мандатним избеглицама под заштитом УНХЦР-а, а прве тражиоце азила по Закону о азилу Републике Србије је примио у јуну 2008. године. Примопредаја објекта између УНХЦР-а и Комесаријата за избеглице је обављена 16.децембра 2008. године.

Током 2011. године дошло је до наглог прилива тражилаца азила из земаља Блиског истока и Африке. Пошто је капацитет од 84 места брзо попуњен, део људи је привремено боравио у приватном смештају у околини. Након тога, држава је почела да отвара и друге прихватне центре по Србији како би растеретила Бању Ковиљачу.

Током велике европске мигрантске кризе 2015. године, Центар за азил у Бањи Ковиљачи одиграо је специфичну улогу као један од укупно пет сталних центара за азил који су тада постојали у Србији (уз Крњачу, Боговађу, Сјеницу и Тутин).

Кључна карактеристика рада центра током 2015. године била су промена профила корисника. За разлику од ранијих година када су већину чинили самци, током 2015. у овом центру су у великој мери биле смештене породице са децом и малолетници без пратње. Највећи број људи долазио је из ратом захваћених подручја Сирије, Авганистана и Ирака.

Иако је Србија те године регистровала рекордан број људи који су изразили намеру да траже азил (на десетине хиљада), огромна већина њих се у Бањи Ковиљачи задржавала свега неколико дана. Центар је де факто служио као привремена станица за одмор, медицинску помоћ и окрепу пре него што би мигранти наставили пут ка Мађарској и Западној Европи.

Након договора између ЕУ и Турске 2016. године, прилив је успорен, али су хиљаде људи остале „заглављене“ у Србији. Комесаријат за избеглице и миграције је тада Бању Ковиљачу строго профилисао за смештај вулнерабилних категорија. Ту су боравиле: породице са децом, труднице и самохране мајке и малолетници без пратње.

Крајем 2016. године у самом центру је, као и у осталим центрима којима руководи Комесаријат за избеглице и миграције, отворена лекарска амбуланта у којој су лекар опште праксе и медицинска сестра радили пуно радно време шест дана у недељи, пружајући примарну здравствену заштиту без оптерећивања локалног дома здравља у Лозници.

У сарадњи са Министарством просвете и НВО сектором, деца смештена у центру су почела да похађају локалне основне школе у Бањи Ковиљачи. У самом центру су организовани и неформални часови језика, за децу и одрасле, креативне и предшколске радионице.

Како су мађарска и хрватска граница постајале све непропусније због заштитних ограда, мигранти су од 2018. почели масовно да користе алтернативну руту преко Босне и Херцеговине. Због свог географског положаја уз саму реку Дрину и границу, Бања Ковиљача и Лозница су поново биле под притиском. Док је центар радио у оквиру својих редовних капацитета (око 84 до 100 места), у околним шумама и напуштеним објектима често су боравили ирегуларни мигранти који су покушавали да пређу у БиХ.

Смиривањем пандемије короне и променом миграционих рута (које су се поново помериле северније ка Војводини), број корисника у Бањи Ковиљачи почео је постепено да опада. Због рационализације трошкова, Комесаријат је већину преосталих породица преусмерио ка већим прихватним центрима (попут Врања, Сјенице или Крњаче), што је у наредним годинама на крају и довело до тога да овај центар буде званично преведен у стање мировања.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај до 120 корисника.

Центар је 12.01.2024. стављен у стање мировања.

2. Центар за азил Сјеница ( У стању мировања )

Центар је званично основан Одлуком Владе Републике Србије у децембру 2013. године.

Главни повод за отварање био је хитан премештај више од 100 миграната (претежно из Сирије и Авганистана) који су у том тренутку боравили у неадекватним условима по приватним кућама и викендицама у селу Врачевићи код Боговађе.

Услед драстичног повећања прилива миграната дуж „Балканске руте”, почетни капацитет у хотелу „Берлин” постао је недовољан.

У марту 2017. године, Комесаријат за избеглице и миграције је реновирао некадашњу управну зграду текстилне фабрике „Весна”. Тим реновирањем обезбеђено је додатних 250 места, чиме је укупан капацитет центра подигнут на 450 места. Нови комплекс је укључивао модерне заједничке просторије, вешерницу, канцеларије за службенике и потпуно опремљену кухињу за припрему свакодневних оброка.

Током година, Центар у Сјеници је променио своју структуру корисника – од првобитних самаца и мушкараца, касније је углавном служио за смештај породица са децом и рањивих група.

Центар за азил има смештајни део, заједничке просторије, пословне, помоћне и просторије за посебну намену, паркинг.

У Центру се налази и опремљена кухиња, у којој је могућа припрема храна за тражиоце азила.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај до 350 корисника.

јула 2026. године, центар је привремено стављен у стање мировања због реконструкције како би се унапредили услови боравка и капацитети, а сви тражиоци азила су релоцирани у Прихватни центар Принциповац.

3. Центар за азил Врање

Центар за азил Врање налази се на југу Србије, око 30 километара од границе са Македонијом.

Услед јека велике мигрантске кризе на такозваној „Балканској рути“, јавила се потреба за додатним капацитетима на југу Србије. 30. маја 2017. године, реновирани део објекта званично је отворен као „Прихватни центар Врање“ под управом Комесаријата за избеглице и миграције.

У овом периоду, центар је функционисао као транзитно место са капацитетом од око 240 кревета. Првенствено је био намењен за привремени смештај миграната и породица из држава Блиског истока и Африке (као што су Авганистан, Сирија и Ирак) који су пролазили кроз Србију.

Година 2021. доноси трајну промену статуса и намене објекта. Комесаријат je постао званични власник имовине 16. јуна 2021. године, када је Влада Републике Србије донела званичну одлуку да се овај транзитни објекат трансформише у стални Центар за азил Врање (Одлука је ступила на снагу 25. јуна 2021.).

Након тога, уследила је комплетна унутрашња реконструкција објекта. Дотадашњи корисници привремено су релоцирани у Прихватни центар Босилеград, како би се простор прилагодио вишим (ЕУАА) стандардима дуготрајног боравка тражилаца азила. Унапређени су смештајни услови, уређен медицински блок и заједничке просторије.

Након избијања сукоба у Украјини у фебруару 2022. године, Влада Репубике Србија је донела одлуку да Центар за азил у Врању определи искључиво за пријем избеглица из Украјине. Прве украјинске породице стигле су у марту 2022. године. Центар се од тада профилисао као пример успешне интеграције, где деца похађају локалне школе, а одрасли добијају привремену заштиту, право на рад и курсеве језика. Услове у овом центру су високо оцениле и УН агенције попут УНХЦР-а и УНИЦЕФ-а.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај 155 корисника.

4. Центар за азил Обреновац

Успостављање организованог смештаја на територији градске општине Обреновац започиње у новембру 2013. године, када је услед наглог повећања прилива миграната тадашњи девастирани хотел „Обреновац“ преуређен у привремени центар, пруживши током зиме сигурно уточиште првим групама тражилаца азила, углавном држављанима Сирије, Пакистана и Сомалије.

Након катастрофалних поплава које су погодиле Обреновац у мају 2014. године, војна касарна „Бора Марковић“ у Немањиној улици хитно је обновљена, а пре него што је добила намену у систему управљања миграцијама, послужила је као привремени смештај за више од 600 локалних становника који су у елементарној непогоди остали без својих домова.

Услед великог притиска мигрантског таласа почетком 2017. године и потребе да се људи склоне са улица и из неусловних објеката у центру Београда, око аутобуске и железничке станице, Влада Републике Србије донела је одлуку да бившу касарну званично трансформише у Прихватни центар за мигранте, који је понудио знатно веће капацитете и безбедније услове боравка.

Већ 15. јануара 2017. године извршена је процена потреба и започети су хитни инфраструктурни радови, да би 18. јануара прва група од 225 миграната била смештена у објекат број четири. Убрзо су оспособљена још два објекта – бивша амбуланта за потребе администрације и службеника Комесаријата, као и објекат број 12 у којем је успостављена медицинска клиника.

Током 2017. године број корисника је континуирано растао са почетних 570 лица, док је максималан број регистрован у мају 2017. године, када је у центру боравио 1.351 корисник.

Како би се објекат прилагодио дуготрајнијем боравку, са посебним фокусом на породице са децом, током 2019. и 2020. године спроведен је пројекат свеобухватне реконструкције. Пројекат је највећим делом финансирала Европска унија кроз фондове намењене управљању миграцијама, чиме су комплетно обновљене зграде за смештај, изграђена модерна трпезарија, савремена амбуланта, библиотека и наменски простори за едукацију.

Кључна административно-правна промена догодила се 16. јуна 2021. године, када је Влада Републике Србије донела званичну Одлуку о оснивању Центра за азил у Обреновцу. Ступањем ове одлуке на снагу 25. јуна 2021. године, објекат је из транзитног статуса прешао у статус Центра за азил, намењеног особама које су ушле у званичну правну процедуру тражења азила у Републици Србији.

Центар за азил у Обреновцу данас представља модеран и функционалан комплекс са тренутним капацитетом за смештај до 1.000 корисника, у коме се континуирано спроводе активности усмерене на психосоцијалну подршку, интеграцију и заштиту права миграната.

Комплекс обухвата простор за прихват и тријажу новопридошлих лица, објекте за смештај миграната и рад запослених у Комесаријату, реновирану медицинску амбуланту, ресторан за дистрибуцију хране, простор за дневни боравак, ИТ кутак, пратеће услужне садржаје попут фризерског и берберског салона, као и наменске зоне за спорт и рекреацију. Посебна пажња посвећена је образовању најмлађих корисника у оквиру “Дечијег кутка” и кроз хуманитарне пројекте, укључујући редовне образовне активности и програме подршке које Комесаријат спроводи у сарадњи са међународним и домаћим партнерима.

У циљу даљег унапређења услова боравка и рада, у наредном периоду планирана је адаптација и инфраструктурна реконструкција и преосталих делова овог стратешки важног објекта.

ПРИХВАТНИ ЦЕНТРИ

1. Прихватни ценар Прешево

Прихватни центар Прешево има кључну улогу у новијој историји управљања миграцијама у овом делу Европе, као тачка која је поднела највећи терет на врхунцу избегличке кризе.

Центар је успостављен у напуштеним халама „Дуванске индустрије Прешево“. Одлука о отварању донета је крајем јуна 2015. када је кроз ово место пролазило између 400 и 600 људи дневно.

Центар је отворен 7. јула 2015. године као прва наменска транзитна установа у Србији.

У августу и септембру 2015. године кроз центар и помоћни центар у оближњем селу Миратовац пролазило је и до 10.000 људи дневно. Због тога су у првим месецима кључну улогу имали велики шатори и ургентна помоћ војске, полиције, и Црвеног крста.

Већ у јесен 2015. започета је адаптација хала у објекте од чврстог материјала како би се издржали зимски услови. У фебруару 2016. године отворена су два потпуно нова породична павиљона, која су значајно подигла стандард смештаја за мајке са децом и обезбедила капацитет за дужи боравак у хуманим условима

Након што је у марту 2016. формално затворена Балканска рута, центар мења своју функцију из чисто транзитног типа у центар у коме се људи дуже задржавају (у просеку неколико стотина до 1.000 корисника).

Услед смањења броја миграната који су улазили из Северне Македоније, КИРС је крајем августа 2018. ставио центар у стање мировања како би се смањили трошкови, а преостали корисници су релоцирани у Прихватни центар Бујановац.

Центар је поново активиран и отворен у децембру 2019. године због новог прилива миграната, највећим делом пореклом из Авганистана.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај 640 корисника.

2. Прихватни центар Принциповац

Прихватни центар „Принциповац“ отворен је 16.9.2015. године у згради бившег Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине. Налази се на око 10 километара од Шида, у непосредној близини Сотског језера и граничног прелаза Сот са Републиком Хрватском.
Током великих миграторних кретања 2015. године, на такозваној Балканској рути, Република Србија је имала потребу за брзим ширењем смештајних капацитета у пограничним зонама са Хрватском.

Уз велику финансијску помоћ Европске уније и подршку хуманитарних организација, потпуно девастирана зграда је за кратко време комплетно реновирана.
Како су се границе у земљама у окружењу затварале, „Принциповац” је трансформисан у центар дуготрајнијег типа, углавном специјализован за смештај породица са децом и малолетника без пратње, како би им се обезбедили сигурнији и хуманији услови.

Зграда Центра има 2.732 м2, подељена је у два дела. Већи део предвиђен за смештај миграната, а у другом делу се налазе просторије за службенике Комесаријата, канцеларије, амбуланта, просторије за интервјуе, састанке, полицију, као и магацински простор.
Смештајни капацитет Центра је 170ревета.

У делу зграде који користе мигранти налазе се ИТ кутак, друштвени кутак и просторије за окупационе/рекреационе активности

Мигрантима су на располагању терен за одбојку, крикет, фудбал и парк за децу, столови за стони тенис који се услед хладнијег времена премештају у зграду. Плац величине два хектара је целом дужином ограђен, а дужина ограде је 604 метра.

Центар располаже системом видео надзора које покривају заједничке просторије у смештајним објектима, улазе у смештајне објекте, као и поједине делове дворишта.

Данас центар служи као стабилна тачка у систему за азил Србије. Ове године је преузео и кључну улогу у прихвату људи који су привремено измештени због реконструкције Центра за азил у Сјеници.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај до 170 корисника.

3. Прихватни центар Пирот ( У стању мировања)

Центар „Четврти километар“ у Пироту отворен је 1983. године за потребе смештаја радника на изградњи Хидроелектране Пирот.

Од 1995. до 2005. објекат је коришћен за смештај избеглица из Хрватске.

Услед великог прилива миграната и избеглица са Блиског истока и Африке дуж Балканске руте, Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије поново је активирао овај простор у четвртом кварталу 2016. године.

Током овог периода, центар је био профилисан првенственствено као центар породичног типа. У њему су боравиле породице са децом и малолетници без пратње, а реновиран је како би пружио адекватне услове, укључујући дечје кутке и просторе за образовање.

Због значајног смањења прилива миграната на Балканској рути, Комесаријат је током 2024. године донео одлуку о привременом стављању центра у стање мировања, у којем се налази и данас.

Након реновирања 2016. године, 19. децембра је извршен први пријем групе лица са израженом азилном намером из Авганистана, Ирака и Сирије.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај до 200 корисника.

Центар је стављен у стање мировања 01.08.2024. године.

4. Прихватни центар Бујановац

Прихватни центар у Бујановцу отворен је 19. октобра 2016. године. Налази се на простору бивше индустрије акумулатора „ДП Светлост“ , на површини од 2.000 квадратних метара.

Смештајни капацитет је 220 места. У њему су боравиле углавном породице са Блиског Истока. Од укупног броја корисника који се у центру налазе – готово половину чине деца. Та деца, као и из осталих центара за азил и прихватних центара, од септембра 2017. године похађају Основну школу са вршњацима и малишанима из локалне заједнице.

За разлику од оближњег центра у Прешеву, који је примао велики број самаца и функционисао као брзи транзитни пункт, Бујановац је брзо профилисан као центар за рањиве групе, пре свега за породице са децом и малолетнике без пратње.

Један од најзначајнијих тренутака у историји центра десио се почетком школске године у септембру 2017. Тада су деца миграната из центра званично кренула у локалне Основне школе у Бујановцу. Пројекат су подржали Министарство просвете и бројне невладине организације, што је био успешан пример социјалне интеграције.

Смањењем прилива миграната рутом кроз Северну Македонију, центар је у јуну 2020. године био привремено стављен у стање мировања, а корисници су преусмерени у друге активне центре.

Услед новог таласа и појачаног притиска на центар у Прешеву, донета је одлука да се Бујановац поново отвори. Центар је званично враћен у пуну функцију 30. новембра 2022. године и од тада континуирано служи као сигурно уточиште за породице у транзиту кроз Србију.

Прихватни центар у Бујановцу, као и сви остали центри, функционише по правилима Кућног реда, излазак и улазак у центар су контролисани од стране службеника Комесаријата.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај 230 корисника.

5. Прихватни центар Босилеград ( У стању мировања)

Прихватни центар у Босилеграду отворен је 19.10. 2016. године.

Општина Босилеград је мигранте дочекала веома отворено. Боравак породица повећао је промет у локалним продавницама, а деца миграната су убрзо укључена у редован наставно-образовни процес у локалној Основној школи „Георги Димитров“ и Гимназији у Босилеграду. Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) је током 2017. редовно пратио услове у кампу и потврдио да су односи између мештана и миграната били одлични и без инцидената.

Током година, центар је мењао намену у зависности од структуре миграната (често је служио као транзитни центар искључиво за породице са децом и жене). Након стабилизације балканске руте и значајног смањења прилива људи, Комесаријат је донео одлуку да центар стави у стање мировања. Објекат је потпуно конзервиран и спреман да се брзо реактивира у случају новог кризног таласа.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај до 110 корисника.

Центар је стављен у стање мировања 01.08.2024. године.

6. Прихватни центар Суботица ( У стању мировања)

Прихватни центар у Суботици отворен је 15.11.2015.године. Одлуком Владе Републике Србије и града Суботице, за Прихватни центар одређена је локација на изласку из града ка аутопуту, три километра од центра града. Првобитни капацитет центра био је 150 места.

Центар је званично отворен након двомесечних радова у непосредној близини некадашње Старе Циглане. Ова локација је изабрана јер су се на простору циглане месецима уназад спонтано окупљали и боравили мигранти који су покушавали да пређу оближњу границу са Мађарском. Првенствени циљ био је да се породицама и мигрантима обезбеди привремено склониште од зиме и лошег времена.

Након званичног затварања Балканске руте у пролеће 2016. године, центар мења динамику. Уместо места кроз које мигранти пролазе за неколико сати, постаје место дужег боравка.

Након увођења ванредног стања због пандемије вируса корона 2020. мигрантске породице су привремено исељене из центра. Држава га пренаменује у карантински објекат за грађане Србије који су се враћали из иностранства.

У мају 2020 Центар се поново отвара за мигранте, али се структура корисника мења – уместо породица, у њега се смештају искључиво мушкарци самци.

Услед драстичног смањења миграционог прилива, Комесаријат за избеглице и миграције доноси званичну одлуку да од 1. 11. 2023. године привремено обустави рад прихватног центра у Суботици, преводећи га у званични статус мировања.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај до 220 корисника.

7. Прихватни центар Сомбор ( У стању мировања)

Прихватни центар Сомбор отворен је 6. новембра 2016. године. Састоји се од две зграде за смештај миграната, заједничких просторија, трпезарије и санитарних чворова, пословног дела, помоћних објеката, паркинга, терена за рекреацију и помоћног модуларног објекта за смештај корисника.

Првобитни капацитет центра је био 120 до 160 лица, а центар је био опредељен за смештај породица. Већ током 2017. године, због наглог прилива корисника, капацитет центра је званично утростручен подизањем рабхолова и додавањем стамбених модуларних контејнера. Укупни капацитет тада је подигнут на око 350 до 400 места.

До 2019 и пандемије Ковид, просечно задржавање у центру је било 3-4 месеца, а корисници су у центру чекали на прелазак преко мађарске границе, на једној од две транзитне капије, које су омогућавале улазак у Мађарску.

До 2018 по националној структури апсолутну доминацију су имали корисници из Авганистана.

Од 2018. године центар је опредељен за смештај корисника из арапских земаља, у почетку највише из Ирака, а касније, од 2020 убедљиво доминирају корисници из Сирије.

Центар је од 2020. опредељен искључиво за смештај одраслих мушкараца самаца, али је у њему боравио и известан број малолетника без пратње.

Број смештених корисника је у периоду од 2020 до краја 2023 значајно премашивао предвиђени капацитет центра, па је у појединим тренутцима у центру боравило више од 800 евидентираних корисника. Оно што је чинило ситуацију још тежом је да је на подручју центра и у непосредној околини, у дивљем, неформалном кампу налазило више стотина неевидентираних лица.

Управо је овај неодрживи притисак на инфраструктуру и безбедност приморао Републику Србију да током 2023. године објекат стави у стање мировања.

У Центру се налази опремљена канцеларија Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, просторија за састанке, просторије за потребе Министарства унутрашњих послова.

Центар поседује савремену трпезарију са линијом за поделу хране, затим просторије посебне намене - за учење језика и окупационе активности. Ти је и играоница за децу. друштвени кутак, библиотека. Корисницима је, као и у осталим центрима којима руководи Комесаријат била омогућена бесплатну правну и психолошку подршка, као и адекватну медицинску заштиту. Од терена за спорт, у овом центру постоје терени за кошарку, фудбал, одбојку, крикет,столови за стони тенис, стони фудбал и пикадо.

Тренутни капацитет центра је предвиђен за смештај до 300 корисника.

Центар је стављен у стање мировања 01.11.2023. године.

Сви центри су отвореног типа, без ограничења уласка и изласка између 6 и 22 сата у зимском и 6 и 23 сата у летњем периоду.

.