Република Србија је у последње две деценија била суочена са бурним и турбулентним миграционим кретањима. Долазак избеглица из бивше Југославије и интерно расељенх лица са АП Косова и Метохије као и одлазак великог броја становника који је емигрирао у државе Западне Европе и Северне Америке су трендови који су обележили деведесете године. У протеклих неколико година, Србија се суочила и са тражиоцима азила из земаља Азије и Африке и илегалним мигрантима али и повратницима по основу Споразума о Реадмисији. Свих ових година се наставља изразит тренд депопулације руралних подручја. Као последица оваквих миграционих кретања, низ различитих министарстава је задужен за разне категорије миграната које су дефинисане бројним секторским стратегијама. Секторске стратегије које се директно односе на групе миграната и систем управљања миграцијама су: Стратегија супротстављања илегалним миграцијама у Републици Србији за период 2009–2014. године ("Службени гласник РС", број 25/2009); Стратегија реинтеграције повратника по основу Споразума о реадмисији ("Службени гласник РС", број 15/2009); Стратегијa интегрисаног управљања границом у Републици Србији ("Службени гласник РС", број 11/2006); Стратегијa борбе против трговине људима у Републици Србији ("Службени гласник РС", број 111/2006); Стратегија одрживог опстанка и повратка на Косово и Метохију ("Службени гласник РС", број 32/2010).
У досадашњем функционисању система управљања миграцијама је уочен недостатак међусобне координације инситуција, а како је истовремено било потребно интензивирати усклађивање националне миграционе политике са ЕУ прописима и политикама, одлучено је да се изради једна кровна стратегија која ће објединити досадашње политике и унапредити оквир за управљање миграцијама. Стратегија за управљање миграцијама ("Службени гласник РС”, број 59/09), усвојена је 23. јула 2009. године и предвиђа успостављање и примену механизама за свеобухватно и трајно праћење токова миграција у Републици Србији, употпуњавање стратешког, правног и институционалног оквира за заједничко управљање миграцијама итварање услова за интеграцију и социјално укључивање миграната. Управљање миграцијама мора бити усклађено са политиком придруживања Европској унији, али и специфичним демографским трендовима и дугорочним потребама развоја Републике Србије.

Крајем 2012. године усвајањем Закона о управљању миграцијама ("Службени гласник РС", број 107/12) успостављен је координисани систем за управљање миграцијама и дефинисани су основни појмови миграција.

Појам управљања миграцијама је дефинисан тако да обухвата процесе:

прикупљања и анализе података релевантних за управљање миграцијама;
успостављања јединственог система прикупљања, организовања и размене података;
утврђивања и предлагања циљева и приоритета миграционе политике;
предлагања и предузимања мера за спровођење миграционе политике и
координације органа државне управе који обављају послове везане за управљање миграцијама.

Законом су утврђене нове надлежности Комесаријата за избеглице у области управљања миграцијама. Комесаријат за избеглице установљен Законом о избеглицама наставио је рад под називом Комесаријат за избеглице и миграције у складу са делокругом утврђеним овим и другим законима.

Поред својих претходних надлежности, Комесаријат обавља послове који се односе на:

прикупљање, обједињавање и анализу података и показатеља за управљање миграцијама;
предлагање Влади Републике Србије циљева и приоритета миграционе политике, као и мера потребних за постизање позитивних ефеката законитих миграција и сузбијање незаконитих миграција;
праћење спровођења мера миграционе политике и предлагање пројеката из области управљања миграцијама;
пружање органима државне управе, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе података од значаја за израду стратешких докумената из области миграција;
израду годишњег извештаја Влади о стању у области управљања миграцијама;
извештавање о имиграцији и емиграцији; израду и редовно ажурирање Миграционог профила Републике Србије;
успостављање јединственог система за прикупљање, организовање и размену података;
успостављање сарадње са члановима Европске миграционе мреже;
обуку и оспособљавање лица која обављају послове од значаја за управљање миграцијама, старање о доступности информација од значаја за миграциона питања;
дефинисање, предлагање и предузимање мера за интеграцију лица којима је, у складу са Законом о азилу признато право на уточиште и реинтеграцију повратника по основу споразума о реадмисији;
обезбеђивање привременог колективног смештаја повратницима по основу споразума о реадмисији, који нису у могућности да себи обезбеде смештај непосредно по повратку и обезбеђивање стамбеног простора ради привременог смештаја лицима којима је, у складу са Законом о азилу, признато право на уточиште или додељена супсидијарна заштита;
побољшање услова живота интерно расељених лица док су у расељеништву;
предлагање програма за развијање система мера према породицама странаца који илегално бораве на територији Републике Србије;
предлагање програма за подршку добровољног повратка странаца који илегално бораве на територији Републике Србије у земљу њиховог порекла.

Закон о управљању миграцијама обавезује и локалне самоуправе да образују локални савет за миграције као тело које ће на локалном нивоу спроводити миграционе политике. У 128 јединица локалне самоуправе формирани су локални савети за миграције у чијем саставу су представници различитих институција на локалном нивоу од значаја за остваривање права миграната, а у циљу координације активности: општинске управе, полицијске управе, службе за запошљавање, школске управе, поверник за избеглице, здравствени центар, центар за социјални рад, црвени крст и организације цивилног друштва.