Republika Srbija je u poslednje dve decenija bila suočena sa burnim i turbulentnim migracionim kretanjima. Dolazak izbeglica iz bivše Jugoslavije i interno raseljenh lica sa AP Kosova i Metohije kao i odlazak velikog broja stanovnika koji je emigrirao u države Zapadne Evrope i Severne Amerike su trendovi koji su obeležili devedesete godine. U proteklih nekoliko godina, Srbija se suočila i sa tražiocima azila iz zemalja Azije i Afrike i ilegalnim migrantima ali i povratnicima po osnovu Sporazuma o Readmisiji. Svih ovih godina se nastavlja izrazit trend depopulacije ruralnih područja. Kao posledica ovakvih migracionih kretanja, niz različitih ministarstava je zadužen za razne kategorije migranata koje su definisane brojnim sektorskim strategijama. Sektorske strategije koje se direktno odnose na grupe migranata i sistem upravljanja migracijama su: Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za period 2009–2014. godine ("Službeni glasnik RS", broj 25/2009); Strategija reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji ("Službeni glasnik RS", broj 15/2009); Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 11/2006); Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 111/2006); Strategija održivog opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju ("Službeni glasnik RS", broj 32/2010).
U dosadašnjem funkcionisanju sistema upravljanja migracijama je uočen nedostatak međusobne koordinacije insitucija, a kako je istovremeno bilo potrebno intenzivirati usklađivanje nacionalne migracione politike sa EU propisima i politikama, odlučeno je da se izradi jedna krovna strategija koja će objediniti dosadašnje politike i unaprediti okvir za upravljanje migracijama. Strategija za upravljanje migracijama ("Službeni glasnik RS”, broj 59/09), usvojena je 23. jula 2009. godine i predviđa uspostavljanje i primenu mehanizama za sveobuhvatno i trajno praćenje tokova migracija u Republici Srbiji, upotpunjavanje strateškog, pravnog i institucionalnog okvira za zajedničko upravljanje migracijama itvaranje uslova za integraciju i socijalno uključivanje migranata. Upravljanje migracijama mora biti usklađeno sa politikom pridruživanja Evropskoj uniji, ali i specifičnim demografskim trendovima i dugoročnim potrebama razvoja Republike Srbije.

Krajem 2012. godine usvajanjem Zakona o upravljanju migracijama ("Službeni glasnik RS", broj 107/12) uspostavljen je koordinisani sistem za upravljanje migracijama i definisani su osnovni pojmovi migracija.

Pojam upravljanja migracijama je definisan tako da obuhvata procese:

prikupljanja i analize podataka relevantnih za upravljanje migracijama;
uspostavljanja jedinstvenog sistema prikupljanja, organizovanja i razmene podataka;
utvrđivanja i predlaganja ciljeva i prioriteta migracione politike;
predlaganja i preduzimanja mera za sprovođenje migracione politike i
koordinacije organa državne uprave koji obavljaju poslove vezane za upravljanje migracijama.

Zakonom su utvrđene nove nadležnosti Komesarijata za izbeglice u oblasti upravljanja migracijama. Komesarijat za izbeglice ustanovljen Zakonom o izbeglicama nastavio je rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim i drugim zakonima.

Pored svojih prethodnih nadležnosti, Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na:

prikupljanje, objedinjavanje i analizu podataka i pokazatelja za upravljanje migracijama;
predlaganje Vladi Republike Srbije ciljeva i prioriteta migracione politike, kao i mera potrebnih za postizanje pozitivnih efekata zakonitih migracija i suzbijanje nezakonitih migracija;
praćenje sprovođenja mera migracione politike i predlaganje projekata iz oblasti upravljanja migracijama;
pružanje organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti migracija;
izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migracijama;
izveštavanje o imigraciji i emigraciji; izradu i redovno ažuriranje Migracionog profila Republike Srbije;
uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje, organizovanje i razmenu podataka;
uspostavljanje saradnje sa članovima Evropske migracione mreže;
obuku i osposobljavanje lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama, staranje o dostupnosti informacija od značaja za migraciona pitanja;
definisanje, predlaganje i preduzimanje mera za integraciju lica kojima je, u skladu sa Zakonom o azilu priznato pravo na utočište i reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji;
obezbeđivanje privremenog kolektivnog smeštaja povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji, koji nisu u mogućnosti da sebi obezbede smeštaj neposredno po povratku i obezbeđivanje stambenog prostora radi privremenog smeštaja licima kojima je, u skladu sa Zakonom o azilu, priznato pravo na utočište ili dodeljena supsidijarna zaštita;
poboljšanje uslova života interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu;
predlaganje programa za razvijanje sistema mera prema porodicama stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije;
predlaganje programa za podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije u zemlju njihovog porekla.

Zakon o upravljanju migracijama obavezuje i lokalne samouprave da obrazuju lokalni savet za migracije kao telo koje će na lokalnom nivou sprovoditi migracione politike. U 128 jedinica lokalne samouprave formirani su lokalni saveti za migracije u čijem sastavu su predstavnici različitih institucija na lokalnom nivou od značaja za ostvarivanje prava migranata, a u cilju koordinacije aktivnosti: opštinske uprave, policijske uprave, službe za zapošljavanje, školske uprave, povernik za izbeglice, zdravstveni centar, centar za socijalni rad, crveni krst i organizacije civilnog društva.