Povratak

18. avgust 2014.

Prijavite se za organizovan povratak u Hrvatsku i BiH

Komesarijat za izbeglice i migracije organizuje povratak izbeglica u Republiku Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Komesarijat pruža pomoć povratnicima u vidu prevoza stvari i ljudi do mesta porekla i prati ih do granice sa Republikom Hrvatskom, odnosno Bosnom i Hercegovinom. Proces povratka odvija se u saradnji sa Crvenim krstom Hrvatske i drugim nadležnim službama u Republici Hrvatskoj.

Uslov za povratnike je da su u drugoj državi boravili najmanje 12 meseci pre preseljenja u zemlju porekla, kao i da sele isključivo korišćene predmete iz svojih domaćinstava. Neophodne su im i isprave koje dokazuju prethodni boravak u inostranstvu, dokaz o prijavi boravišta u zemlji u koju se vraćaju, popis korišćenih predmet domaćinstva, a za povratnike u Republiku Hrvatsku i izjava o datumu preseljenja u RH i da je osoba vlasnik korišćenih predmeta, kao i punomoćje kojim se ovlašćuje špedicija u RH.

Nema krajnjeg roka za prijavljivanje.

Sva zainteresovana lica koja ispunjavaju uslove za ovaj vid pomoći mogu da se jave Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije na telefone 011/285-75-72 i 011/285-75-74.

1. avgust 2014.

Povratak izbeglica i nerešeni problemi u državama porekla

Posle više od dve decenije dolaska prvih izbeglica u Srbiju usled raspada SFRJ,  Srbija je i dalje  zemlja sa najviše izbeglih i interno raseljenih u Evropi, i jedna od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom. Od 610.000 izbeglih, koji su od 1991. godine utočište potražili u Republici Srbiji, 43.763 lica i dalje je u statusu izbeglice, od čega je 32.371 iz Republike Hrvatske i 11.324 iz Bosne i Hercegovine.

Poslednjih godina, naporima koje ulaže država i uz pomoć međunarodne zajednice, broj kolektivnih centara je smanjen. U 23 preostala kolektivna centra, od kojih se devet nalazi na Kosovu i Metohiji, smešteno je 1.516 izbeglih i interno raseljenih lica (izbeglica 295). Planirano je da se u sledeće tri godine zatvore preostali kolektivni centri kroz realizaciju projekata stambenog zbrinjavanja, koje podržavaju međunarodni i bilateralni donatori.

I pored ovolikog broja izbeglica Visoki komesar UN za izbeglice početkom aprila ove godine doneo je preporuku da izbeglicama iz Republike Hrvatske prestane izbeglički status. Ova očito neutemeljena politička preporuka doneta je uprkos izričitom protivljenju Republike Srbije, jer se njom zanemaruje stvarni položaj izbeglica i izbegavaju brojni nerešeni problemi. Republika Srbija ne prihvata ovu preporuku i nastaviće da pruža punu zaštitu i pomoć svim izbeglicama na njenoj teritoriji.

Činjenice koje slede već na prvi pogled demantuju tvrdnje iz teksta Preporuke da je u Republici Hrvatskoj, kao zemlji porekla, došlo do suštinskih i trajnih promena.

Nekoliko desetina hiljada izbeglica nije povratilo svoje stanarsko pravo, Republika Hrvatska nije obnovila više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom,  nije vraćeno  oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima, Republika Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama. Nadležene institucije u Republici Hrvatskoj ne procesuiraju pojedince i grupe koje šire govor mržnje, vode kampanju protiv srpskog jezika i pisma, podstiču nasilje prema Srbima, ili ih fizički napadaju. Republika Hrvatska nije isplatila zaostale, a neisplaćene penzije, dinarsku i deviznu štednju. Svi navedeni argumenti potkrepljuju stav da do očekivanih promena, nažalost, nije došlo, što i onemogućava održiv povratak.
 
Treba pomenuti i da su svi postupci u vezi sa obnovom imovine i stambenim zbrinjavanjem bivših nosilaca oduzetih stanarskih prava u Hrvatskoj u zastoju, iako korisnici imaju validna rešenja o obnovi i stambenom zbrinjavanju. Nekoliko hiljada zahteva za obnovu u drugom stepenu godinama čeka na odgovor. Zabeleženi su i slučajevi oduzimanja ličnih karata izbeglicama na granici sa Republikom Hrvatskom.


U prilog svemu navedenom govori i studija dr Mesića i dr Bagića 'Manjinski povratak u Republiku Hrvatsku', izrađena na inicijativu UNHCR-a, u kojoj su autori izneli zaključak da od više od 130.000 registrovanih povratnika srpske nacionalnosti, u Hrvatskoj ostaje da živi samo 38 odsto, u Srbiju se vraća oko 45 odsto, a oko 17 odsto ih je umrlo. U studiji se navodi i da je jedna trećina povratnika starija od 65 godina.  I u Izveštaju Stejt dipartmenta za 2013. navodi se da je u Republici Hrvatskoj i dalje prisutna društvena diskriminacija i nasilje prema manjinama, posebno prema Srbima i Romima, što obeshrabruje povratak.

Sve gore navedeno nedvosmisleno ukazuje da u Republici Hrvatskoj nije došlo do očekivanih fundamentalnih pozitivnih promena kad je reč o povratku srpskih izbeglica. Naglašavamo da je UNHCR doneo Preporuku o prestanku izbegličkog statusa  u momentu kada su se četiri zemlje u regionu usaglasile da će kroz Regionalni stambeni program (RSP) rešiti problem najugroženijih izbeglica. RSP je tek na početku implementacije, tako da je izvesno da će ova preuranjena odluka imati loše posledice po njegovo sprovođenje, posebno ako se ima u vidu da nedostaje veliki deo obećanih donatorskih sredstava za sprovođenje Programa.

Kad je reč o povratku u BiH, zahvaljujući delovanju Komisije za imovinske zahteve lica iz BiH, ustanovljene na osnovu Dejtonskog Mirovnog Ugovora, više od 70.000 imovinskih zahteva je rešeno i utvrđen je model povrata imovinskih prava, koji je mogao uspešno da posluži i da se primeni na rešavanje ovakvih problema u drugim delovima regiona.
Uprkos vidljivim uspesima, ostalo je još da se učini kako bi svi ljudi u BiH u potpunosti uživali nesmetan pristup svim pravima koja su definisana u Aneksu 7. Dejtonskog mirovnog sporazuma. To se naročito odnosi na završetak procesa obnove, uključujući i obnovu infrastrukture i uspostavljanje mehanizma za kompenzaciju uništene imovine.

Podsećamo, Regionalni stambeni program je zajednički višegodišnji program četiri zemlje - Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Republike Crne Gore i Republike Srbije,  koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica (74.000 pojedinaca) u regionu, od čega 16.780 porodica (45.000 pojedinaca) u Srbiji. Implementacija Programa je počela i  trajaće pet godina.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije još jednom se zahvaljuje međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji Evropske unije u Srbiji na svim uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije i zatvaranje kolektivnih centara, ali napominjemo i da je RSP samo deo regionalnog procesa i da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju.  
  
Republika Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, ali i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema. U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice, kao i da reakcije UNHCR-a budu usmerene ka traženju rešenja za ove probleme. Republika Srbija je spremna na saradnju i nastaviće da ispunjava sve svoje obaveze.

16. mart 2011
Odluka o stambenom zbrinjavanju povratnika-bivših nositelja stanarskog prava izvan područja posebne državne skrbi
Odluka Vlade Republike Hrvatske od 03. marta 2011. godine

Preuzmite dokument (PDF 65KB)

21. mart 2010.
Proces povratka izbeglica u Republiku Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu

U Srbiji boravi još uvek značajan broj izbeglica koje bi bile spremne da se vrate u zemlju porekla, ali pod uslovima da im se omogući održiv povratak, u skladu sa Sarajevskom deklaracijom i ratifikovanim međunarodnim zakonima i konvencijama.

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija postavio je Republiku Srbija na listu prioriteta za ovu godinu kao jednu od pet zemalja sa dugotrajnom izbegličkom krizom u svetu i zemlju sa najvećim brojem izbeglica i raseljenih lica u Evropi.

Smatramo da je jedan od najznačajnijih faktora za dugotrajnu izbegličku krizu u Republici Srbiji  nespremnost Hrvatske da na zadovoljavajući način reši probleme povrata individualnih prava izbeglih lica, koja se tiču pre svega povrata imovine i stanarskih prava.

Komesarijat u tesnoj saradnji i uz podršku Vlade Republike Srbije intezivno radi na odlučnijem angažovanju međunarodnih faktora prema Republici Hrvatskoj, kako bi ona građane koji su izbegli tretirala na ravnopravan način kao i ostale građane republike Hrvatske.

U dugoročnom smislu takođe smatramo da obaveza jedne zemlje, u ovom slučaju Republike Hrvatske, u smislu ostvarivanja prava svih njenih građana bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi ne sme prestati da postoji čak i ako/kada ta zemlja eventualno bude primljena u punopravno članstvo Evropske unije. Pristup individualnim pravima u zemljama porekla za sve izbeglice bez diskriminacije jeste od suštinske važnosti. Samo na taj način zemlja porekla može da ispuni svoje obaveze i doprinese stablizaciji regiona.


Povratak izbeglica u Republiku Hrvatsku


Prema raspoloživim podacima u Republiku Hrvatsku do sada se ukupno vratilo oko 60.000 lica, od toga organizovano preko UNHCR-a 13.845 lica, a u ovoj godini 53 lica.

Prema podacima Ministarstva mora, turizma, prometa i razvitka Republike Hrvatske iz januara meseca ove godine iz Republike Srbije u Republiku Hrvatsku se vratilo 126.000 lica.

Naša iskustva govore da statistike o broju povratnika često daju lažne slike o pravom stanju procesa povratka. Povratnicima se evidentiraju lica koja su se uslovno rečeno vratila, neka od organizacija ili državnih službi u mestu povratka ih je uvela u svoje evidencije, ili su dobili pomoć u prevezu stvari do odredišta povratka, a ne postoje povratne informacije da li su ta lica mogla da ostvare svoja elementarna ljudska prava.

U prilog tome govori i istraživanje UNHCR-a u Republici Hrvatskoj. Prema podacima dobijenim u istraživanju od ukupnog broja srpskih povratnika u Republici Hrvatskoj tamo je ostalo da živi svega 43% povratnika, što znači da je ih polovina ponovo napustila Hrvatsku i vratila se u mesto privremenog boravišta. Povratnici su uglavnom starije osobe, nižeg stepena obrazovanja, koje se vraćaju u ruralna mesta. Deca sa roditeljima čine svega 15% povratničke populacije, a samo je 8% povratnika zaposleno ili samozaposleno. Jedna trećina je starija od 65 godina,  11% potpuno zavisi od pomoći koju dobija, a od ukupnog broja povratnika  preminulo  je 11%.


Prepreke za povratak u Republiku Hrvatsku


Izbeglice povratnici i dalje imaju teškoće u ostvarivanju svojih elementarnih  pripadajućih prava. I danas su prisutni sledeći problemi:


ODUZETA STANARSKA PRAVA


Rezolucijom 1120 SB UN iz 1997. godine i Sarajevskom deklaracijom potvrđeno je pravo svih izbeglica da se vrate u domove u kojima su živeli pre ratnih sukoba. Preko 40.000   izbeglica, nosilaca oduzetih stanarskih prava iz Republike Hrvatske nije povratilo stanarska prava (pravo na korišćenje stana i otkup pod povoljnim uslovima, što predstavlja stečeno imovinsko pravo koje je postojalo u doba bivše SFRJ) i time je diskriminisano u odnosu na ostale građane R. Hrvatske.

Imajući u vidu težinu problema, njegove kontinuirane negativne posledice za preko 40.000 izbegličkih porodica, kao i potpuni neuspeh do sada sprovođenih pregovora i alternativnih mera u svrhu zadovoljenja potreba oštećenih, neophodno je da se ovo pitanje konačno reši na propisan, pravičan i održiv način.

Vlada R. Hrvatske je umesto vraćanja stanarskih prava ponudila model stambenog zbrinjavanja, tj. model socijalnog stanovanja kao jedino rešenje, uključujući samo ona lica koja se odluče na povratak.

Opcija stambenog zbrinjavanja, kao prevashodno i suštinski oblik zbrinjavanja socijalno ugroženog stanovništva, ne treba i ne može da bude supstitut stečenom imovinskom pravu izbeglica u formi nekadašnjih stanarskih prava kao međunarodno priznate i zaštićene pravne kategorije. Ovaj program je prihvatljiv za ona lica koja se opredele za ovu opciju, i posebno za one koji nisu imali rešeno stambeno pitanje u Hrvatskoj. Procenjujemo da ovim programom samo izuzetno mali broj izbeglica može rešiti svoj problem pa je potrbeno dogovoriti i ostala rešenja.

Kad je reč o programu stambenog zbrinjavanja u Republici Hrvatskoj, Komesarijat nije nikad dobio podatke od Hrvatske strane, kao ni od OEBS-a iz Hrvatske o tome  koliko je lica  koja su se prijavila za program stambenog zbrinjavanja a koji su izbeglice ili bivše izbeglice u Republici Srbiji,  do sada dobilo pozitivnu ili negativnu odluku po svom zahtevu,  kao i o broju onih koji su još uvek u postupku i čekaju prvostepenu ili drugostepenu odluku, kao i podatke o  broju korisnika  programa stmbenog zbrinjavanja  tj.  o broju  dodeljenih stambenih jedinica/stanova izbeglicama i bivišim izbeglicama iz Republike Srbije koji su se prijavili za ovaj program kao i  koliko  je ovih lica potpisalo ugovore o pravu na korišćenje tih stambenih jedinica/stanova.

Pitanje oduzetih stanarskih prava izbeglim i prognanim Srbima iz Republike Hrvatkse moguće je rešavati na tri načina:

1.       restitucijom (povratkom stana u posed nosiocu oduzetog stanarskog prava) u slučaju kad stan nije privatizovan (otkupljnjn), uz zaključivae ugovora o zaštićenom zakupu pod jednakim uslvoima kao i za građane hrvatkse nacionalnosti;

2.       dodljivanjem zamenskog stana ili zemljišta i građevinskog materijali za izgradnju stambenog objekta (alternativnog smeštaja);

3.       novčanim obeštećenjem (naknadom/kompenzacijom) ranijeg nosioca stanarskog prava.

4.       povratak stanarskog prava ne uslovljavati povratkom.

Pravična naknada jeste u funkciji trajanih rešenja, princip je i međunarodnog prava, Konkretno kompenzacija za izbeglice kojima je oduzeto stanarsko pravao se pominje u Akcionom planu UNHCRa za rešavanje dugotrajne izbegličke krize u Srbiji, u Izveštaju o napretku Hrvatske u pridruživanju EU, kao i u Aneksu / Dejtonskog Mirovnog sporazuma u kontekstu BiH.

Republika Srbija smatra da su stanarska prava individualna i da kompenzacija može biti usmerena samo na nosioce oduzetih prava, a ne da se nudi pomoć  državi Srbiji.


KONVALIDACIJA RADNOG STAŽA


Značajan broj izbeglica iz Republike Hrvatske nije izvšio konvalidaciju radnog staža, zbog kratkog roka za podnošenje zahteva  iz 1998. godine, kada je mali broj izbeglica u Srbiji  imao hrvatska dokumenta neophodna za odlazak u Hrvatsku i podnošenje zahteva.

Vlada Hrvatske je u 2008. ponovo omogućila podnošenje zahteva za kovalidaciju, ovog puta bez vremenskih ograničenja,  ali i dalje nedostaju jednostavni i efikasni mehanizmi koji bi omogućili priznanje radnog staža srpskim izbeglicama.

Svim građanima koji su radili na ratnim područjima treba omogućiti da u ponovljenom i biorokratski ne komplikovanom i pojednostavljenom postupku ostvare svoje pravo  i konvaliduju radni staž, kako bi pod jednakim uslovima mogli ostvarivati prava iz radnih i penzionih odnosa kao i svi drugi građani. Ponuđeni pravni okvir za rešavanje pitanja konvalidacije nije adekvatan složenosti problema, posebno zbog ograničenja vezanih za dokazivanje radnog staža u odnosu na postupak propisan hrvatskim zakonskim propisima (Zakon o mirovinskom osiguranju i Zakon o opštem upravnom postupku).  Bitno je sužen potencijalni broj korisnika ovog prava, jer nisu obuhvaćena lica koja su pred naletima rata 1991. godine napuštala urbane centre u Hrvatskoj, a u novim sredinama se nisu mogla zaposliti, kao i uskraćivanje ovog prava licima koja su bila u aktivnom i rezervnom sastavu vojske, milicije, teritorijalne odbrane ili ministarstvima Republike Srpske Krajine.

Konvalidacija staža se mora sprovesti u punoj meri, bez vremenskog ograničenja, i uz maksimalno uprošćenu proceduru, kakva važi za ostale građane Republike Hrvatske.


NEISPLAĆENE PENZIJE


Tokom devedesetih godina, veliki broj korisnika penzija (procenjuje se na 40.000), koji su ostali da žive na teritorijama pod upravom UN ili su izbegli, ostali su bez penzija, jer im je isplata obustavljena jednostranim aktom penzionog fonda R. Hrvatske.

Hrvatka iznosi stav da su lica koja su boravila pod zaštitom UN na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine primala penzije iz parafonda, i u tom slučaju nemaju prava na isplatu zaostalih penzija po dva osnova.

Problem dospelih a neisplaćenih penzija nastao je kao rezultat toga što se u Hrvatskoj primenjuje zakonska odredba da je korisnik primanja izazvao okolnosti zbog kojih je došlo do obustave isplate, iako je isplata zapravo obustavljena sa 1. avgustom 1991. godine i to zbog zaustavljanja platnog prometa između Republike Hrvatske i i područja koja su bila pod upravom ili zaštitom Ujedinjenih nacija.

Srbi – penzioneri kojima su penzije uskraćene u periodu od 1991. do 1998. godine ne traže ništa više od onoga što imaju drugi penzioneri u Republici Hrvatskoj. Penzije su stečeno i neotuđivo lično pravo, a u ovom slučaju postavlja se i zahtev za jednakopravnost.


OBNOVA IMOVINE


Komesarijat za izbeglice je u R. Srbiji zaključno sa septembrom 2004. godine prikupio 17.500 zahteva za obnovu ratom oštećene imovine u R. Hrvatskoj, koji su preko UNHCR-a prosleđeni hrvatskim vlastima.

Hrvatska ističe da se proces obnove privodi kraju i da je obnovljeno 145.000 kuća i stanova.

Prema podacima Evropske komisije o napretku Hrvatske za 2008. godinu (Progress Report) još uvek ima oko 8.700 zahteva po žalbama u drugom stepenu, od kojih mnoge nisu rešene više od četiri godine. Štaviše, obnovu kuća ne prati odgovarajuće ulaganje u razvoj tih područja, otvaranje novih radnih mesta i izgradnja infrastrukture, što dodatno otežava održivi povratak.

Iako je najveći napredak u ostvarivanju povratničkih prava postignut upravo na području obnove kuća u vlasništvu Srba povratnika, obnovu kuća ne prati odgovarajuće ulaganje u razvoj tih područja, otvaranje novih radnih mesta i izgradnja infrastrukture. Kad je reč o obnovi posebno treba ukazati na problem  rekonstrukcije oko 10.000 objekata oštećenih ili uništenih usled terorističkog akta van zone oružanih sukoba.

Potrebno je da Republika Hrvatska ažuriranjem postupka po predmetnim žalbama bez diskriminacije i uz političku volju i pojačan angažman nadležnih službi  okonča proces obnove, poštujući pristup pripadajućim ljudskim pravima hrvatskih državljana srpske nacionalnosti. Definisanje rokova u kojima bi se završili poslovi na obnovi, bez ikakvih uslovljavanja i dodatnih zahteva, jedna je od osnovnih uslova povratka izbeglica.


UČEŠĆE U PROCESU PRIVATIZACIJE


Izbeglice iz Republike Hrvatske su, za razliku od ostalih hrvatskih građana u potpunosti isključeni iz učešća u privatizaciji društvenih, državnih i javnih preduzeća, za čiji su razvoj i prosperitet dali svoj puni doprinos. Privatizacija svih većih preduzeća je okončana ili u toku. Učešćem Srba u tranziciji i privatizaciji stvorila bi sredstva za novi početak života onih koji se vraćaju u Hrvatsku ili ga počinju negde van nje. Pozivajući se na pravo na jednakopravnost kao i na činjenicu da se radi o svojevrsnoj povredi lične imovine potrebno je da se svima koji na to imaju pravo omogući, da na osnovu svog doprinosa  u stvaranju društvenog bogatstva i minulog rada omogućiti pravo na akcije, po istim kriterijumima po kojima su to ostvarili građani Republike Hrvatske koji nisu bili priimorani da napuste svoje domove. Za ispravljanje nepravde učinjene prema sopstvenim prognanim i izbeglim građanima, još uvek ima prostora jer sledi privatizacija nekih velikih javnih firmi, te se iz tako dobijenih sredstava mogu obeštetiti Srbi izbeglice. Imajući u vidu dinamiku provatizacije u Hrvatskoj, sa ovim programom treba započeti što je moguće pre.


POVRAT ZAPOSEDNUTIH POLjOPRIVREDNIH IMANjA NjIHOVIM ZAKONSKIM VLASNICIMA


Postoji hiljade hektara zauzetog poljoprivrednog zemljišta, u čiji posed ne mogu da uđu vlasnici - povratnici ili izbeglice. Usvajanjem novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu u decembru 2008. godine Hrvatski sabor je izbeglice i povratnike doveo u veoma težak položaj. Po tom zakonu vlasnici će ubuduće plaćati visoke novčane kazne ukoliko svoju zemlju ne budu obrađivali, a kao krajnja mera predviđeno je i izdavanje njihovih imanja u zakup drugim licima. Po tom zakonu, ako neko ne obrađuje svoje imanje, moraće godišnje da plati kaznu u visini od 15.000 hrvatskih kuna, odnosno dve hiljade evra po hektaru. Ta mera će teško pogoditi povratnike i one koji tek nameravaju da se vrate, jer veliki broj njih ne raspolaže dovoljnim sredstvima i mehanizacijom za obradu celokupnog zemljišta. Osim kaznenih mera, Zakon ograničava i pravo na prodaju imanja, jer vlasnici ne mogu svoj posed da prodaju kome hoće, već ga moraju ponuditi Agenciji za otkup zemljišta, koja vrši procenu vrednosti i prodaju.


STATUS BORAVKA I DRŽAVLjANSTVA ZA POVRATNIKE


Značajan broj povratnika, prema važećim propisima R. Hrvatske, nema hrvatsko državljanstvo, te se prilikom povratka tretiraju kao strani državljani koji podležu rigoroznoj, komplikovanoj i skupoj proceduri priznavanja statusa stranca sa privremenim ili stalnim boravkom u R. Hrvatskoj.

Problem predstavljaju neadekvatni propisi kojima se ne uvažava činjenica da se tu ne radi o suštinskim strancima, već o građanima koji su pre raspada SFRJ živeli u Hrvatskoj. Samim otežavanjem rešavanja njihovih statusnih prava, dodatno im se otežava, odnosno onemogućava rešavanje i drugih prava koja im pripadaju u procesu povratka. Iako je u Hrvatskoj formalno donet niz zakona koji bi trebali da omoguće lakšu integraciju povratnika, u praksi je slika sasvim drugačija. Na lokalnom nivou, organizovano i svesno, krše se zakoni koji su, čini se, doneti samo za to da evropskoj javnosti prikažu demokratsko lice Hrvatske.

SUĐENjA  ZA RATNE ZLOČINE


Postojanje tajnih optužnica za ratne zločine ima za posledicu zastrašivanje i sprečavanje povratka izbeglica. Objavljivanjem liste optuženih otklonila bi se manipulacija optužnicama za ratne zločine, budući da je upravo zloupotreba tajnih optužnica jedna od važnih prepreka u procesu povratka izbeglica.


Ne postoje tačni podaci o tzv. tajnim listama ratnih zločinaca, svakako da se radi o hiljdama, a protiv 1200 ljudi je pokrenuta poternica. U najvećem broju slučajeva radi se o isfabrikovanim optužnicama, često se optuženi, posle istražnog zatvora  puste na slobodu, a čitav postupak usmeren je ka zastrašivanju i sprečavanju povratka. U odsustvu je osuđeno oko 650 Srba. Iako je Hrvatska prilikom susreta zvaničnika dve zemlje najavljivala otvaranje listi optužnica, njihovo prepolovljavanje i slično, ništa se od toga nije dogodilo i ovaj vid zastrašivanja i dalje efikasno deluje.

Neophopdno je otkloniti manipulacije optužnicama za ratne zločine, budući da je upravo zloupotreba takvih optužnica u javnosti bila jedna od glavnih prepreka u procesu povratka izbeglih Srba. Hrvatska strana mora da predoči svetu spiskove optuženih kao i dokaze za dela za koje se optužuju, a srpsko pravosuđe treba da sarađuje sa hrvatskom stranom u analizi tih dokumenta, za pokretanje postupka za preispitivanje presude, ukoliko je potrebno uz međunarodnu arbitražu ili prisustvo.


BEZBEDNOSNA SITUACIJA


Povremeni napadi na fizički integritet, dostojanstvo, imovinu, verske objekte i groblja građana srpske nacionalnosti, zahtevaju kvalitetniju, efikasniju i jasniju akcija državnih institucija na svim nivoima.

Nastavljeni su napadi na fizički integritet, dostojanstvo, imovinu, verske objekte i groblja građana srpske nacionalnosti, i to posebno na području severne Dalmacije. Kvalitetna, efikasna i jasna reakcija državnih institucija na ovakve događaje je izostajala, što je rezultiralo uzlaznom linijom i kontinuitetom isključivo etnički motivisanih napada u Hrvatskoj.

Hrvatska se mora obavezati i primerima dokazati da će se boriti protiv ovakve prakse,  jer se kod prognanih i izbeglih stvara utisak da država i njeni policijski i sudski organi namerno ne vrši svoju funkciju, sa ciljem zastrašivanja i odvraćanja povratnika od namere da se vrate na svoja ognjišta.


NESTALA LICA


U Hrvatskoj se nalazi registrovanih i dokumentovanih preko 500 grobnica u kojima su pokopane žrtve, uglavnom srpske nacionalnosti, a istovremeno se preko 2350 Srba vodi kao nestalo.

I pored mnogo puta ponavljanog insistiranja srpske strane da se grobnice otvore i izvrši identifikacija žrtava, hrvatska strana to uporno odbija. U slučajevima gde je, pod pritiskom međunarodne zajednice to učinjeno, identifikacija se vrši sporo, uz odugovlačenje i nepotrebno zadržavanje.


Povratak izbeglica u Bosnu i Hercegovinu


Povratak izbeglica u Bosnu i Hercegovinu (BiH) nije više politički i bezbednosni problem. Ostvaren je i značajan pomak u ostvarivanju imovinskih prava u BiH, jer je više od 99 % imovine vraćeno legalnim vlasnicima, bez obzira da li se nalaze u BiH ili u izbeglištvu. Povratak u Bosnu i Hercegovinu je usko povezan sa implementacijom imovinskih zakona koja rezultira povratkom stambenih jedinica legalnim vlasnicima, obnovom stambenog fonda za povratnike, kao i povećanom opštom bezbednosti povratnika. Međutim i danas, trinaest godina od potpisivanja mirovnog sporazuma, još uvek veliki broj izbeglica iz BiH čeka na obezbeđenje osnovnih preduslova za trajna rešenja kroz povratak.

Od prestanka ratnih sukoba iz Republike Srbije u Bosnu  i Hercegovinu vratilo se oko 79.000 lica.

Organizovano preko UNHCR-a se vratilo ukupno 6.100 lica. Najizraženiji povratak beleži se u Kanton 1 Una - Sana (Bosanski Petrovac, Sanski Most, Krupa), Kanton 3 - Tuzla, Kanton 7 – Hercegovina - Neretva (Mostar-zapad), Kanton 9 – Sarajevo (Centar, Ilidža, Novi Grad, Novo Sarajevo, Vogošća), Kanton 10 (Drvar, Glamoč).

Povratak privatne imovine i stanarskih prava - Najveći uspeh ovog procesa jeste činjenica da je pitanje povratka stanarskih prava izjednačeno sa povratkom privatne imovine. Zaključno sa novembrom 2005. godine, Organizacija PLIP-a (OHR, UNHCR, OEBS i CRPC) su objavile da je implementacija imovinskih zakona u BiH dostigla 99%.

Obnova oštećene imovine - Proces obnove uništene ili oštećene imovine teče dosta sporo jer zavisi od finansijskih mogućnosti BiH i međunarodnih donatora. Obnovljeno je oko 60% stambenog fonda.

Ekonomska situacija u Bosni i Hercegovini direktno utiče na proces povratka.


Informacija o sprovođenju Sarajevske deklaracije


Politička obaveza država regiona je da se za izbeglice pronađu trajna rešenja. To podrazumeva pravo na povratak i integraciju, što je neophodno sprovesti u praksi.

Na inicijativu Evropske komisije, OEBS-a i VKI UN-a, države u regionu: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija i Crna Gora potpisale su Sarajevsku deklaraciju u januaru 2005. kojom je potvrđen zajednički pristup u rešavanju izbegličke problematike.

Sarajevska deklaracija predstavlja opredeljenje država za otpočinjanje suštinskog rešavanja svih problema izbeglica i raseljenog stanovništva u vezi sa povratkom, odnosno lokalnom integracijom. U njoj su sadržana osnovna načela i principi po kojima će se ovaj proces odvijati.

Države su se obavezale da će u skladu sa načelima Deklaracije izraditi pojedinačne Mape puta koje će sadržati sveobuhvatan popis obaveza koje se moraju preuzeti kako bi se rešilo pitanje izbeglica u regionu. Ovako definisane i usaglašene Mape puta treba da budu deo Zajedničke matrice za sprovođenje. Proces se  nalazi u zastoju, pošto Republika Hrvatska odbija da  otvorena pitanja uvrsti u svoju Mapu puta. Zbog toga što Hrvatska iznosi zvaničan stav da je Sarajevski proces završen i sva otvorena pitanja rešena sa naše strane je usledio  Non-paper, poslat u preko 80 država sveta, od kojih tražimo pomoć u rešavanju  problema izbeglica.


REGISTRACIJA INTERNO RASELjENIH LICA  KOJA ŽELE DA SE VRATE NA KIM


UNHCR je krajem prošle godine inicirao projekat čiji je cilj olakšavanje procesa povratka interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju.  Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, UNHCR i Komesarijat za izbeglice u saradnji sa opštinskim poverenicima za izbeglice, kao  deo nove strategije povratka, krajem marta meseca  započeli su registraciju interno raseljenih lica koja žele da se vrate na KiM tokom 2009. godine. Registracija je bila usmerena na lica smeštena u zvaničnim i nezvaničnim kolektivnim centrima i na ona lica koja se već nalaze na spisku korisnika Koncept dokumenata za povratak.

Registracija zainteresovanih lica se privodi kraju, i do sada je za povratak prijavljeno oko 850 porodica. U toku je, od strane UNHCR-a,  obaveštavanje porodica koje su aplicirale za povratak o mogućnosti njihovog povratka na KiM,  a planirano je da se započne sa povratkom u prvoj polovini jula.


LOKALNI IZBORI U REPUBLICI HRVATSKOJ ODRŽANI 17.05.2009. GODINE


Lokalni izbori u Republici Hrvatskoj održani su 17. maja 2009. godine. S obzirom da se na teritoriji Republike Srbije nalazi veliki broj izbeglih lica iz Republike Hrvatske koji poseduju važeće hrvatske dokumente, Vlada Republike Srbije je zadužila Komesarijat za izbeglice je  da organizuje i koordinira rad svih državnih organa i ostvari punu saradnju sa udruženjima, kako bi se tim licima omogućilo da ostvare svoja biračka prava.

Komesarijat je, preko opštinskih poverenika za izbeglice, pružio tehničku pomoć u okviru svojih nadležnosti za potrebe evidentiranja izbeglih lica i ostalih zainteresovanih državljana Republike Hrvatske - potencijalnih birača, angažovanje autobusa za prevoz istih, kao i medijsku kampanju.

U toku medijske kampanje servisni spotovi koji su sadržali informacije o izborima emitovali su se svakodnevno od početka maja na sledećim televizijama sa nacionalnom frekvenicjom: RTS1, RTV, TV Pink, TV Avala, TV Studio B, RTV B92, TV FOKS, kao i na preko 20 lokalnih televizija. Na svim gore pomenutim televizijama svakodnevno se emitovao, u najudarnijim terminima nekoliko puta dnevno, kairon sa servisnom informacijom o prijavi za izbore i organizaciji puta. U toku dvonedeljne kampanje realizovano je preko 20 televizijskih gostovanja, uključujući i jedno u Dnevniku HRT1, gostovanje na Radiju Beograd 2 ,a organizovana je i konferencija za štampu sa temom „Lokalni izbori u Hrvatskoj – 17. maj 2009“.

U svim većim štampanim medijima objavljne su servisne informacije o brojevima telefona za prijavu odlaska, organizaciji puta i slično. Novine u kojima su izlazile ove sevisne informacije su: Politika, Blic, Večernje novosti, Danas, Kurir, Glas Javnosti, i u mnogim od njih su se skoro svakog dana nalazile bilo reportaže ili intervjiu u vezi sa izbeglicama ili lokalnim izborima.

U „Politici“ je dva puta objavljen oglas kojim se birači pozivaju da izađu na izbore.

Za lica koja su se odlučili da ostvare svoja biračka prava u Republici Hrvatskoj, bio je organizovan besplatan prevoz autobusima do svih opština za koje se prijavio dovoljan broj zainteresovanih. Prevoz je organizovan i iz svih mesta u Republici Srbiji do Beograda i Novog Sada odakle se kretalo za Republiku Hrvatsku. Za lica koja su se u organizaciji Komesarijata i vratila iz Republike Hrvatske, organizovan je prevoz do mesta u kojima borave. U tu svrhu obezbeđeno je 107 autobusa kojima je prevezeno oko 4.500 lica.

Preuzmite dokument (PDF 176KB)

20. januar 2009
NON-PAPER
Republika Srbija je od 1991. godine pružila utočište ukupnom broju od 850.000 ljudi ugroženih ratom. U ovom trenutku u Srbiji živi 97.000 izbeglica, od kojih je 75 odsto iz R. Hrvatske. R. Srbija stoji na stanovištu da je jedan od prioriteta dobrosusedske saradnje pravično i održivo rešavanje izbegličkih pitanja u regionu u skladu sa Sarajevskom deklaracijom koju su 2005. g. potpisale države regiona - Srbija i Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, uz učešće Evropske komisije, OEBS i UNHCR.


R. Srbija je omogućila da 200.000 izbeglica, uglavnom iz R. Hrvatske uzme državljanstvo R. Srbije, kao prvi korak u lokalnoj integraciji. Značajan broj izbeglica iz R. Hrvatske zainteresovan je z|a povratak u Hrvatsku, pod uslovom da im se za to obezbede uslovi u skladu sa važećim međunarodnim dokumentima.


Problemi u vezi sa ostvarivanjem prava izbeglica iz R.Hrvatske su sledeći:


Vraćanje stanarskih prava

Rezolucijom 1120 SB UN iz 1997. godine i Sarajevskom deklaracijom potvrđeno je pravo svih izbeglica da se vrate u domove u kojima su živeli pre ratnih sukoba. Preko 42.000 izbeglica iz R. Hrvatske nije povratilo stanarska prava (pravo na korišćenje stana i otkup pod povoljnim uslovima, što predstavlja stečeno imovinsko pravo koje je postojalo u doba bivše SFRJ) i time je diskriminisano u odnosu na ostale građane R. Hrvatske. Vlada R. Hrvatske je umesto vraćanja stanarskih prava ponudila model stambenog zbrinjavanja, model socijalnog stanovanja, kao jedino rešenje. Ovo pitanje moguće je rešavati na tri načina: restitucijom (kao što je učinjeno u BiH) uz zaključivanje ugovora o zaštićenom zakupu pod jednakim uslovima, kao i za druge hrvatske građane; dodeljivanjem alternativnog smeštaja (stana), ili zemljišta i građevinskog materijala za izgradnju stambenog objekta; novčanim obeštećenjem (naknadom/kompenzacijom).


Konvalidacija radnog staža

Iako je R. Hrvatska u 2008. g. ukinula rokove za podnošenje zahteva, još uvek postoje administrativne prepreke i komplikovane procedure za ostvarivanje prava na priznavanje radnog staža licima koja su boravila na područjima koja nisu bila pod kontrolom hrvatske vlade tokom devedesetih godina.


Neisplaćene penzije

Tokom devedesetih godina, veliki broj korisnika penzija (procenjuje se na 40.000), koji su ostali da žive na teritorijama pod upravom UN ili su izbegli, ostali su bez penzija, jer im je isplata obustavljena jednostranim aktom penzionog fonda R. Hrvatske. Problem neisplaćenih dospelih penzija (za period 1991-1998.g), nastao je kao rezultat toga što se u Hrvatskoj primenjuje zakonska odredba da je korisnik primanja izazvao okolnosti zbog kojih je došlo do obustave isplate, iako je isplata obustavljena 1. avgusta 1991. godine zbog zaustavljanja platnog prometa između R. Hrvatske i područja koja su bila pod upravom ili zaštitom Ujedinjenih nacija.


Obnova imovine

Komesarijat za izbeglice je u R. Srbiji zaključno sa septembrom 2004. godine prikupio 17.500 zahteva za obnovu ratom oštećene imovine u R. Hrvatskoj, koji su preko UNHCR-a prosleđeni hrvatskim vlastima za preko 57.000 lica. Prema podacima Evropske komisije o napretku Hrvatske za 2008. godinu (Progress Report) još uvek ima oko 8700 zahteva po žalbama u drugom stepenu, od kojih mnoge nisu rešene više od četiri godine. Štaviše, obnovu kuća ne prati odgovarajuće ulaganje u razvoj tih područja, otvaranje novih radnih mesta i izgradnja infrastrukture, što dodatno otežava održivi povratak.


Učešće u procesu privatizacije

Izbeglice iz Republike Hrvatske su, za razliku od ostalih hrvatskih građana u
potpunosti isključeni iz učešća u privatizaciji društvenih, državnih i javnih
preduzeća, za čiji su razvoj i prosperitet dali svoj puni doprinos.   


Povrat svih zaposednutih poljoprivrednih imanja njihovim zakonskim vlasnicima

Postoji hiljade hektara zauzetog poljoprivrednog zemljišta, u čiji posed ne mogu da uđu vlasnici - povratnici ili izbeglice.


Usvajanjem novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu u decembru 2008. godine Hrvatski sabor je izbeglice i povratnike doveo u veoma težak položaj. Po tom zakonu vlasnici će ubuduće plaćati visoke novčane kazne ukoliko svoju zemlju ne budu obrađivali, a kao krajnja mera predviđeno je i izdavanje njihovih imanja u zakup drugim licima. Po tom zakonu, ako neko ne obrađuje svoje imanje, moraće godišnje da plati kaznu u visini od 15.000 hrvatskih kuna, odnosno dve hiljade evra po hektaru. Ta mera će teško pogoditi povratnike i one koji tek nameravaju da se vrate, jer veliki broj njih ne raspolaže dovoljnim sredstvima i mehanizacijom za obradu celokupnog zemljišta. Osim kaznenih mera, Zakon ograničava i pravo na prodaju imanja, jer vlasnici ne mogu svoj posed da prodaju kome hoće, već ga moraju ponuditi Agenciji za otkup zemljišta, koja vrši procenu vrednosti i prodaju.


Status boravka i državljanstva za povratnike

Značajan broj povratnika, prema važećim propisima R. Hrvatske, nema hrvatsko državljanstvo, te se prilikom povratka tretiraju kao strani državljani koji podležu rigoroznoj, komplikovanoj i skupoj proceduri priznavanja statusa stranca sa privremenim ili stalnim boravkom u R. Hrvatskoj. Problem predstavljaju neadekvatni propisi kojima se ne uvažava činjenica da se tu ne radi o suštinskim strancima, već o građanima koji su pre raspada SFRJ živeli u Hrvatskoj.


Suđenja za ratne zločine

Postojanje tajnih optužnica za ratne zločine ima za posledicu zastrašivanje i sprečavanje povratka izbeglica. Objavljivanjem liste optuženih otklonila bi se manipulacija optužnicama za ratne zločine, budući da je upravo zloupotreba tajnih optužnica jedna od važnih prepreka u procesu povratka izbeglica.


Bezbednosna situacija

Povremeni napadi na fizički integritet, dostojanstvo, imovinu, verske objekte i groblja građana srpske nacionalnosti, zahtevaju kvalitetniju, efikasniju i jasniju akcija državnih institucija na svim nivoima.

8. decembar 2008
Nacrt Mape puta Republike Srbije
Novembar 2008. godine

Preuzmite dokument (PDF 358KB)