Vlada Republike Srbije donela je Odluku o osnivanju Centra za azil u Banji Koviljači 6. decembra 2008. godine. Centar za azil se nalazi nedaleko od Loznice. Zgrada Centra podignuta je 1965. godine. Tadašnji Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove SFRJ koristio ju je kao Prihvatilište za strance.

Prvobitno je u Centar izvršen prijem i prihvat tražilaca azila iz zemalja Afrike i Južne Amerike (Čile). Od kraja 70-ih i u 80-im je služio za smeštaj tražilaca azila iz istočnoevropskih zemalja, koji su bili pod mandatnom zaštitom kancelarije UNHCR-a u SFRJ, da bi 1995. godine bio pretvoren u kolektivni centar za izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika i kao takav funkcionisao do 2005. godine.

Vlada Republike Srbije je 2006. godine donela odliku da se objekat pretvori u Centar za azil, a UNHCR je iste godine sredstvima EU izvršio rekonstrukciju objekta. Centar za azil je počeo sa radom 30. oktobra 2007. godine prvobitno sa mandatnim izbeglicama pod zaštitom UNHCR-a, a prve tražioce azila po Zakonu o azilu Republike Srbije je primio u junu 2008. godine. Primopredaja objekta između UNHCR-a i Komesarijata za izbeglice je obavljena 16.decembra 2008. godine.

Tokom 2011. godine došlo je do naglog priliva tražilaca azila iz zemalja Bliskog istoka i Afrike. Pošto je kapacitet od 84 mesta brzo popunjen, deo ljudi je privremeno boravio u privatnom smeštaju u okolini. Nakon toga, država je počela da otvara i druge prihvatne centre po Srbiji kako bi rasteretila Banju Koviljaču.

Tokom velike evropske migrantske krize 2015. godine, Centar za azil u Banji Koviljači odigrao je specifičnu ulogu kao jedan od ukupno pet stalnih centara za azil koji su tada postojali u Srbiji (uz Krnjaču, Bogovađu, Sjenicu i Tutin).

Ključna karakteristika rada centra tokom 2015. godine bila su promena profila korisnika. Za razliku od ranijih godina kada su većinu činili samci, tokom 2015. u ovom centru su u velikoj meri bile smeštene porodice sa decom i maloletnici bez pratnje. Najveći broj ljudi dolazio je iz ratom zahvaćenih područja Sirije, Avganistana i Iraka.

Iako je Srbija te godine registrovala rekordan broj ljudi koji su izrazili nameru da traže azil (na desetine hiljada), ogromna većina njih se u Banji Koviljači zadržavala svega nekoliko dana. Centar je de fakto služio kao privremena stanica za odmor, medicinsku pomoć i okrepu pre nego što bi migranti nastavili put ka Mađarskoj i Zapadnoj Evropi.

Nakon dogovora između EU i Turske 2016. godine, priliv je usporen, ali su hiljade ljudi ostale „zaglavljene“ u Srbiji. Komesarijat za izbeglice i migracije je tada Banju Koviljaču strogo profilisao za smeštaj vulnerabilnih kategorija. Tu su boravile: porodice sa decom, trudnice i samohrane majke i maloletnici bez pratnje.

Krajem 2016. godine u samom centru je, kao i u ostalim centrima kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije, otvorena lekarska ambulanta u kojoj su lekar opšte prakse i medicinska sestra radili puno radno vreme šest dana u nedelji, pružajući primarnu zdravstvenu zaštitu bez opterećivanja lokalnog doma zdravlja u Loznici.

U saradnji sa Ministarstvom prosvete i NVO sektorom, deca smeštena u centru su počela da pohađaju lokalne osnovne škole u Banji Koviljači. U samom centru su organizovani i neformalni časovi jezika, za decu i odrasle, kreativne i predškolske radionice.

Kako su mađarska i hrvatska granica postajale sve nepropusnije zbog zaštitnih ograda, migranti su od 2018. počeli masovno da koriste alternativnu rutu preko Bosne i Hercegovine. Zbog svog geografskog položaja uz samu reku Drinu i granicu, Banja Koviljača i Loznica su ponovo bile pod pritiskom. Dok je centar radio u okviru svojih redovnih kapaciteta (oko 84 do 100 mesta), u okolnim šumama i napuštenim objektima često su boravili iregularni migranti koji su pokušavali da pređu u BiH.

Smirivanjem pandemije korone i promenom migracionih ruta (koje su se ponovo pomerile severnije ka Vojvodini), broj korisnika u Banji Koviljači počeo je postepeno da opada. Zbog racionalizacije troškova, Komesarijat je većinu preostalih porodica preusmerio ka većim prihvatnim centrima (poput Vranja, Sjenice ili Krnjače), što je u narednim godinama na kraju i dovelo do toga da ovaj centar bude zvanično preveden u stanje mirovanja.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj do 120 korisnika.

Centar je 12.01.2024. stavljen u stanje mirovanja.

2. Centar za azil Sjenica ( U stanju mirovanja )

Centar je zvanično osnovan Odlukom Vlade Republike Srbije u decembru 2013. godine.

Glavni povod za otvaranje bio je hitan premeštaj više od 100 migranata (pretežno iz Sirije i Avganistana) koji su u tom trenutku boravili u neadekvatnim uslovima po privatnim kućama i vikendicama u selu Vračevići kod Bogovađe.

Usled drastičnog povećanja priliva migranata duž „Balkanske rute”, početni kapacitet u hotelu „Berlin” postao je nedovoljan.

U martu 2017. godine, Komesarijat za izbeglice i migracije je renovirao nekadašnju upravnu zgradu tekstilne fabrike „Vesna”. Tim renoviranjem obezbeđeno je dodatnih 250 mesta, čime je ukupan kapacitet centra podignut na 450 mesta. Novi kompleks je uključivao moderne zajedničke prostorije, vešernicu, kancelarije za službenike i potpuno opremljenu kuhinju za pripremu svakodnevnih obroka.

Tokom godina, Centar u Sjenici je promenio svoju strukturu korisnika – od prvobitnih samaca i muškaraca, kasnije je uglavnom služio za smeštaj porodica sa decom i ranjivih grupa.

Centar za azil ima smeštajni deo, zajedničke prostorije, poslovne, pomoćne i prostorije za posebnu namenu, parking.

U Centru se nalazi i opremljena kuhinja, u kojoj je moguća priprema hrana za tražioce azila.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj do 350 korisnika.

jula 2026. godine, centar je privremeno stavljen u stanje mirovanja zbog rekonstrukcije kako bi se unapredili uslovi boravka i kapaciteti, a svi tražioci azila su relocirani u Prihvatni centar Principovac.

3. Centar za azil Vranje

Centar za azil Vranje nalazi se na jugu Srbije, oko 30 kilometara od granice sa Makedonijom.

Usled jeka velike migrantske krize na takozvanoj „Balkanskoj ruti“, javila se potreba za dodatnim kapacitetima na jugu Srbije. 30. maja 2017. godine, renovirani deo objekta zvanično je otvoren kao „Prihvatni centar Vranje“ pod upravom Komesarijata za izbeglice i migracije.

U ovom periodu, centar je funkcionisao kao tranzitno mesto sa kapacitetom od oko 240 kreveta. Prvenstveno je bio namenjen za privremeni smeštaj migranata i porodica iz država Bliskog istoka i Afrike (kao što su Avganistan, Sirija i Irak) koji su prolazili kroz Srbiju.

Godina 2021. donosi trajnu promenu statusa i namene objekta. Komesarijat je postao zvanični vlasnik imovine 16. juna 2021. godine, kada je Vlada Republike Srbije donela zvaničnu odluku da se ovaj tranzitni objekat transformiše u stalni Centar za azil Vranje (Odluka je stupila na snagu 25. juna 2021.).

Nakon toga, usledila je kompletna unutrašnja rekonstrukcija objekta. Dotadašnji korisnici privremeno su relocirani u Prihvatni centar Bosilegrad, kako bi se prostor prilagodio višim (EUAA) standardima dugotrajnog boravka tražilaca azila. Unapređeni su smeštajni uslovi, uređen medicinski blok i zajedničke prostorije.

Nakon izbijanja sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine, Vlada Repubike Srbija je donela odluku da Centar za azil u Vranju opredeli isključivo za prijem izbeglica iz Ukrajine. Prve ukrajinske porodice stigle su u martu 2022. godine. Centar se od tada profilisao kao primer uspešne integracije, gde deca pohađaju lokalne škole, a odrasli dobijaju privremenu zaštitu, pravo na rad i kurseve jezika. Uslove u ovom centru su visoko ocenile i UN agencije poput UNHCR-a i UNICEF-a.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj 155 korisnika.

4. Centar za azil Obrenovac

Uspostavljanje organizovanog smeštaja na teritoriji gradske opštine Obrenovac započinje u novembru 2013. godine, kada je usled naglog povećanja priliva migranata tadašnji devastirani hotel „Obrenovac“ preuređen u privremeni centar, pruživši tokom zime sigurno utočište prvim grupama tražilaca azila, uglavnom državljanima Sirije, Pakistana i Somalije.

Nakon katastrofalnih poplava koje su pogodile Obrenovac u maju 2014. godine, vojna kasarna „Bora Marković“ u Nemanjinoj ulici hitno je obnovljena, a pre nego što je dobila namenu u sistemu upravljanja migracijama, poslužila je kao privremeni smeštaj za više od 600 lokalnih stanovnika koji su u elementarnoj nepogodi ostali bez svojih domova.

Usled velikog pritiska migrantskog talasa početkom 2017. godine i potrebe da se ljudi sklone sa ulica i iz neuslovnih objekata u centru Beograda, oko autobuske i železničke stanice, Vlada Republike Srbije donela je odluku da bivšu kasarnu zvanično transformiše u Prihvatni centar za migrante, koji je ponudio znatno veće kapacitete i bezbednije uslove boravka.

Već 15. januara 2017. godine izvršena je procena potreba i započeti su hitni infrastrukturni radovi, da bi 18. januara prva grupa od 225 migranata bila smeštena u objekat broj četiri. Ubrzo su osposobljena još dva objekta – bivša ambulanta za potrebe administracije i službenika Komesarijata, kao i objekat broj 12 u kojem je uspostavljena medicinska klinika.

Tokom 2017. godine broj korisnika je kontinuirano rastao sa početnih 570 lica, dok je maksimalan broj registrovan u maju 2017. godine, kada je u centru boravio 1.351 korisnik.

Kako bi se objekat prilagodio dugotrajnijem boravku, sa posebnim fokusom na porodice sa decom, tokom 2019. i 2020. godine sproveden je projekat sveobuhvatne rekonstrukcije. Projekat je najvećim delom finansirala Evropska unija kroz fondove namenjene upravljanju migracijama, čime su kompletno obnovljene zgrade za smeštaj, izgrađena moderna trpezarija, savremena ambulanta, biblioteka i namenski prostori za edukaciju.

Ključna administrativno-pravna promena dogodila se 16. juna 2021. godine, kada je Vlada Republike Srbije donela zvaničnu Odluku o osnivanju Centra za azil u Obrenovcu. Stupanjem ove odluke na snagu 25. juna 2021. godine, objekat je iz tranzitnog statusa prešao u status Centra za azil, namenjenog osobama koje su ušle u zvaničnu pravnu proceduru traženja azila u Republici Srbiji.

Centar za azil u Obrenovcu danas predstavlja moderan i funkcionalan kompleks sa trenutnim kapacitetom za smeštaj do 1.000 korisnika, u kome se kontinuirano sprovode aktivnosti usmerene na psihosocijalnu podršku, integraciju i zaštitu prava migranata.

Kompleks obuhvata prostor za prihvat i trijažu novopridošlih lica, objekte za smeštaj migranata i rad zaposlenih u Komesarijatu, renoviranu medicinsku ambulantu, restoran za distribuciju hrane, prostor za dnevni boravak, IT kutak, prateće uslužne sadržaje poput frizerskog i berberskog salona, kao i namenske zone za sport i rekreaciju. Posebna pažnja posvećena je obrazovanju najmlađih korisnika u okviru “Dečijeg kutka” i kroz humanitarne projekte, uključujući redovne obrazovne aktivnosti i programe podrške koje Komesarijat sprovodi u saradnji sa međunarodnim i domaćim partnerima.

U cilju daljeg unapređenja uslova boravka i rada, u narednom periodu planirana je adaptacija i infrastrukturna rekonstrukcija i preostalih delova ovog strateški važnog objekta.

PRIHVATNI CENTRI

1. Prihvatni cenar Preševo

Prihvatni centar Preševo ima ključnu ulogu u novijoj istoriji upravljanja migracijama u ovom delu Evrope, kao tačka koja je podnela najveći teret na vrhuncu izbegličke krize.

Centar je uspostavljen u napuštenim halama „Duvanske industrije Preševo“. Odluka o otvaranju doneta je krajem juna 2015. kada je kroz ovo mesto prolazilo između 400 i 600 ljudi dnevno.

Centar je otvoren 7. jula 2015. godine kao prva namenska tranzitna ustanova u Srbiji.

U avgustu i septembru 2015. godine kroz centar i pomoćni centar u obližnjem selu Miratovac prolazilo je i do 10.000 ljudi dnevno. Zbog toga su u prvim mesecima ključnu ulogu imali veliki šatori i urgentna pomoć vojske, policije, i Crvenog krsta.

Već u jesen 2015. započeta je adaptacija hala u objekte od čvrstog materijala kako bi se izdržali zimski uslovi. U februaru 2016. godine otvorena su dva potpuno nova porodična paviljona, koja su značajno podigla standard smeštaja za majke sa decom i obezbedila kapacitet za duži boravak u humanim uslovima

Nakon što je u martu 2016. formalno zatvorena Balkanska ruta, centar menja svoju funkciju iz čisto tranzitnog tipa u centar u kome se ljudi duže zadržavaju (u proseku nekoliko stotina do 1.000 korisnika).

Usled smanjenja broja migranata koji su ulazili iz Severne Makedonije, KIRS je krajem avgusta 2018. stavio centar u stanje mirovanja kako bi se smanjili troškovi, a preostali korisnici su relocirani u Prihvatni centar Bujanovac.

Centar je ponovo aktiviran i otvoren u decembru 2019. godine zbog novog priliva migranata, najvećim delom poreklom iz Avganistana.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj 640 korisnika.

2. Prihvatni centar Principovac

Prihvatni centar „Principovac“ otvoren je 16.9.2015. godine u zgradi bivšeg Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. Nalazi se na oko 10 kilometara od Šida, u neposrednoj blizini Sotskog jezera i graničnog prelaza Sot sa Republikom Hrvatskom.
Tokom velikih migratornih kretanja 2015. godine, na takozvanoj Balkanskoj ruti, Republika Srbija je imala potrebu za brzim širenjem smeštajnih kapaciteta u pograničnim zonama sa Hrvatskom.

Uz veliku finansijsku pomoć Evropske unije i podršku humanitarnih organizacija, potpuno devastirana zgrada je za kratko vreme kompletno renovirana.
Kako su se granice u zemljama u okruženju zatvarale, „Principovac” je transformisan u centar dugotrajnijeg tipa, uglavnom specijalizovan za smeštaj porodica sa decom i maloletnika bez pratnje, kako bi im se obezbedili sigurniji i humaniji uslovi.

Zgrada Centra ima 2.732 m2, podeljena je u dva dela. Veći deo predviđen za smeštaj migranata, a u drugom delu se nalaze prostorije za službenike Komesarijata, kancelarije, ambulanta, prostorije za intervjue, sastanke, policiju, kao i magacinski prostor.
Smeštajni kapacitet Centra je 170reveta.

U delu zgrade koji koriste migranti nalaze se IT kutak, društveni kutak i prostorije za okupacione/rekreacione aktivnosti

Migrantima su na raspolaganju teren za odbojku, kriket, fudbal i park za decu, stolovi za stoni tenis koji se usled hladnijeg vremena premeštaju u zgradu. Plac veličine dva hektara je celom dužinom ograđen, a dužina ograde je 604 metra.

Centar raspolaže sistemom video nadzora koje pokrivaju zajedničke prostorije u smeštajnim objektima, ulaze u smeštajne objekte, kao i pojedine delove dvorišta.

Danas centar služi kao stabilna tačka u sistemu za azil Srbije. Ove godine je preuzeo i ključnu ulogu u prihvatu ljudi koji su privremeno izmešteni zbog rekonstrukcije Centra za azil u Sjenici.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj do 170 korisnika.

3. Prihvatni centar Pirot ( U stanju mirovanja)

Centar „Četvrti kilometar“ u Pirotu otvoren je 1983. godine za potrebe smeštaja radnika na izgradnji Hidroelektrane Pirot.

Od 1995. do 2005. objekat je korišćen za smeštaj izbeglica iz Hrvatske.

Usled velikog priliva migranata i izbeglica sa Bliskog istoka i Afrike duž Balkanske rute, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije ponovo je aktivirao ovaj prostor u četvrtom kvartalu 2016. godine.

Tokom ovog perioda, centar je bio profilisan prvenstvenstveno kao centar porodičnog tipa. U njemu su boravile porodice sa decom i maloletnici bez pratnje, a renoviran je kako bi pružio adekvatne uslove, uključujući dečje kutke i prostore za obrazovanje.

Zbog značajnog smanjenja priliva migranata na Balkanskoj ruti, Komesarijat je tokom 2024. godine doneo odluku o privremenom stavljanju centra u stanje mirovanja, u kojem se nalazi i danas.

Nakon renoviranja 2016. godine, 19. decembra je izvršen prvi prijem grupe lica sa izraženom azilnom namerom iz Avganistana, Iraka i Sirije.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj do 200 korisnika.

Centar je stavljen u stanje mirovanja 01.08.2024. godine.

4. Prihvatni centar Bujanovac

Prihvatni centar u Bujanovcu otvoren je 19. oktobra 2016. godine. Nalazi se na prostoru bivše industrije akumulatora „DP Svetlost“ , na površini od 2.000 kvadratnih metara.

Smeštajni kapacitet je 220 mesta. U njemu su boravile uglavnom porodice sa Bliskog Istoka. Od ukupnog broja korisnika koji se u centru nalaze – gotovo polovinu čine deca. Ta deca, kao i iz ostalih centara za azil i prihvatnih centara, od septembra 2017. godine pohađaju Osnovnu školu sa vršnjacima i mališanima iz lokalne zajednice.

Za razliku od obližnjeg centra u Preševu, koji je primao veliki broj samaca i funkcionisao kao brzi tranzitni punkt, Bujanovac je brzo profilisan kao centar za ranjive grupe, pre svega za porodice sa decom i maloletnike bez pratnje.

Jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji centra desio se početkom školske godine u septembru 2017. Tada su deca migranata iz centra zvanično krenula u lokalne Osnovne škole u Bujanovcu. Projekat su podržali Ministarstvo prosvete i brojne nevladine organizacije, što je bio uspešan primer socijalne integracije.

Smanjenjem priliva migranata rutom kroz Severnu Makedoniju, centar je u junu 2020. godine bio privremeno stavljen u stanje mirovanja, a korisnici su preusmereni u druge aktivne centre.

Usled novog talasa i pojačanog pritiska na centar u Preševu, doneta je odluka da se Bujanovac ponovo otvori. Centar je zvanično vraćen u punu funkciju 30. novembra 2022. godine i od tada kontinuirano služi kao sigurno utočište za porodice u tranzitu kroz Srbiju.

Prihvatni centar u Bujanovcu, kao i svi ostali centri, funkcioniše po pravilima Kućnog reda, izlazak i ulazak u centar su kontrolisani od strane službenika Komesarijata.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj 230 korisnika.

5. Prihvatni centar Bosilegrad ( U stanju mirovanja)

Prihvatni centar u Bosilegradu otvoren je 19.10. 2016. godine.

Opština Bosilegrad je migrante dočekala veoma otvoreno. Boravak porodica povećao je promet u lokalnim prodavnicama, a deca migranata su ubrzo uključena u redovan nastavno-obrazovni proces u lokalnoj Osnovnoj školi „Georgi Dimitrov“ i Gimnaziji u Bosilegradu. Nacionalni mehanizam za prevenciju torture (NPM) je tokom 2017. redovno pratio uslove u kampu i potvrdio da su odnosi između meštana i migranata bili odlični i bez incidenata.

Tokom godina, centar je menjao namenu u zavisnosti od strukture migranata (često je služio kao tranzitni centar isključivo za porodice sa decom i žene). Nakon stabilizacije balkanske rute i značajnog smanjenja priliva ljudi, Komesarijat je doneo odluku da centar stavi u stanje mirovanja. Objekat je potpuno konzerviran i spreman da se brzo reaktivira u slučaju novog kriznog talasa.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj do 110 korisnika.

Centar je stavljen u stanje mirovanja 01.08.2024. godine.

6. Prihvatni centar Subotica ( U stanju mirovanja)

Prihvatni centar u Subotici otvoren je 15.11.2015.godine. Odlukom Vlade Republike Srbije i grada Subotice, za Prihvatni centar određena je lokacija na izlasku iz grada ka autoputu, tri kilometra od centra grada. Prvobitni kapacitet centra bio je 150 mesta.

Centar je zvanično otvoren nakon dvomesečnih radova u neposrednoj blizini nekadašnje Stare Ciglane. Ova lokacija je izabrana jer su se na prostoru ciglane mesecima unazad spontano okupljali i boravili migranti koji su pokušavali da pređu obližnju granicu sa Mađarskom. Prvenstveni cilj bio je da se porodicama i migrantima obezbedi privremeno sklonište od zime i lošeg vremena.

Nakon zvaničnog zatvaranja Balkanske rute u proleće 2016. godine, centar menja dinamiku. Umesto mesta kroz koje migranti prolaze za nekoliko sati, postaje mesto dužeg boravka.

Nakon uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona 2020. migrantske porodice su privremeno iseljene iz centra. Država ga prenamenuje u karantinski objekat za građane Srbije koji su se vraćali iz inostranstva.

U maju 2020 Centar se ponovo otvara za migrante, ali se struktura korisnika menja – umesto porodica, u njega se smeštaju isključivo muškarci samci.

Usled drastičnog smanjenja migracionog priliva, Komesarijat za izbeglice i migracije donosi zvaničnu odluku da od 1. 11. 2023. godine privremeno obustavi rad prihvatnog centra u Subotici, prevodeći ga u zvanični status mirovanja.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj do 220 korisnika.

7. Prihvatni centar Sombor ( U stanju mirovanja)

Prihvatni centar Sombor otvoren je 6. novembra 2016. godine. Sastoji se od dve zgrade za smeštaj migranata, zajedničkih prostorija, trpezarije i sanitarnih čvorova, poslovnog dela, pomoćnih objekata, parkinga, terena za rekreaciju i pomoćnog modularnog objekta za smeštaj korisnika.

Prvobitni kapacitet centra je bio 120 do 160 lica, a centar je bio opredeljen za smeštaj porodica. Već tokom 2017. godine, zbog naglog priliva korisnika, kapacitet centra je zvanično utrostručen podizanjem rabholova i dodavanjem stambenih modularnih kontejnera. Ukupni kapacitet tada je podignut na oko 350 do 400 mesta.

Do 2019 i pandemije Kovid, prosečno zadržavanje u centru je bilo 3-4 meseca, a korisnici su u centru čekali na prelazak preko mađarske granice, na jednoj od dve tranzitne kapije, koje su omogućavale ulazak u Mađarsku.

Do 2018 po nacionalnoj strukturi apsolutnu dominaciju su imali korisnici iz Avganistana.

Od 2018. godine centar je opredeljen za smeštaj korisnika iz arapskih zemalja, u početku najviše iz Iraka, a kasnije, od 2020 ubedljivo dominiraju korisnici iz Sirije.

Centar je od 2020. opredeljen isključivo za smeštaj odraslih muškaraca samaca, ali je u njemu boravio i izvestan broj maloletnika bez pratnje.

Broj smeštenih korisnika je u periodu od 2020 do kraja 2023 značajno premašivao predviđeni kapacitet centra, pa je u pojedinim trenutcima u centru boravilo više od 800 evidentiranih korisnika. Ono što je činilo situaciju još težom je da je na području centra i u neposrednoj okolini, u divljem, neformalnom kampu nalazilo više stotina neevidentiranih lica.

Upravo je ovaj neodrživi pritisak na infrastrukturu i bezbednost primorao Republiku Srbiju da tokom 2023. godine objekat stavi u stanje mirovanja.

U Centru se nalazi opremljena kancelarija Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, prostorija za sastanke, prostorije za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova.

Centar poseduje savremenu trpezariju sa linijom za podelu hrane, zatim prostorije posebne namene - za učenje jezika i okupacione aktivnosti. Ti je i igraonica za decu. društveni kutak, biblioteka. Korisnicima je, kao i u ostalim centrima kojima rukovodi Komesarijat bila omogućena besplatnu pravnu i psihološku podrška, kao i adekvatnu medicinsku zaštitu. Od terena za sport, u ovom centru postoje tereni za košarku, fudbal, odbojku, kriket,stolovi za stoni tenis, stoni fudbal i pikado.

Trenutni kapacitet centra je predviđen za smeštaj do 300 korisnika.

Centar je stavljen u stanje mirovanja 01.11.2023. godine.

Svi centri su otvorenog tipa, bez ograničenja ulaska i izlaska između 6 i 22 sata u zimskom i 6 i 23 sata u letnjem periodu.

.