CENTRI ZA AZIL

1. Centar za azil Banja Koviljača ( U stanju mirovanja)

Vlada Republike Srbije donela je Odluku o osnivanju Centra za azil u Banji Koviljači 6. decembra 2008. godine. Centar za azil se nalazi nedaleko od Loznice.Zgrada Centra podignuta je 1965. godine. Tadašnji Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove SFRJ koristio ju je kao Prihvatilište za strance.

Prvobitno su u Centar primani tražioci azila iz zemalja Afrike i Južne Amerike (Čile). Od kraja 70-ih i u 80-im je služio za smeštaj tražilaca azila iz istočnoevropskih zemalja, koji su bili pod mandatnom zaštitom kancelarije UNHCR-a u SFRJ, da bi 1995. godine bio pretvoren u kolektivni centar za izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika i kao takav funkcionisao do 2005. godine.

Vlada Republike Srbije je 2006. godine donela odliku da se objekat pretvori u Centar za azil, a UNHCR je iste godine sredstvima EU izvršio rekonstrukciju objekta. Centar za azil je počeo sa radom 30. oktobra 2007. godine prvobitno sa mandatnim izbeglicama pod zaštitom UNHCR-a, a prve tražioce azila po Zakonu o azilu Republike Srbije je primio u junu 2008. godine. Primopredaja objekta između UNHCR-a i Komesarijata za izbeglice je obavljena 16.decembra 2008. godine.
Sadašnji kapacitet Centra je 120 kreveta. U svom sastavu ima i montažni objekat koje je izgrađen 2012. godine.

U centru trenutno nema smeštenih korisnika. (april 2022.)

2. Centar za azil Sjenica

Centar za azil Sjenica je odlukom Vlade Republike Srbije otvoren u decembru 2013. godine u centru Sjenice, u objektu hotel “Berlin”.

Usled povećanog priliva migranata u martu 2017. godine kapacitet od 200 mesta je proširen na dodatnih 250 mesta u renoviranom objektu nekadašnje zgrade uprave fabrike “Vesna”.

Centar za azil ima smeštajni deo, zajedničke prostorije, poslovne, pomoćne i prostorije za posebnu namenu, parking.

U Centru se nalazi i opremljena kuhinja, u kojoj se svakodnevno priprema hrana za tražioce azila.

3. Centar za azil Tutin ( U stanju mirovanja)

Centar za azil u Tutinu je osnovan na vanrednoj sednici Vlade Republike Srbije u novembru 2013. godine, a prve migrante je primio 16. januara 2014 godine.

Trenutno se nalazi u ulici Vidrenjačkoj broj 1 u Tutinu, u sklopu kompleksa fabrike nameštaja „Dalas“, u bivšoj upravnoj zgradi.

Kapacitet Centra je 100 mesta, a zauzima površinu od 400 kvadrata.

U planu je izmeštanje Centra i u toku je izgradnja novog Centra za azil u naselju Velje Polje, opština Tutin.

U centru trenutno nema smeštenih korisnika ( april 2023 )

4. Centar za azil Krnjača

Kolektivni centar „Krnjača“ otvoren je 1992. godine u objektu preduzeća za vodoprivredu „Ivan Milutinović - PIM Standard“, u Krnjači, opština Palilula, Beograd. Odlukom Vlade Republike Srbije u avgustu 2014. godine ovaj centar je određen i za smeštaj i obezbeđivanje osnovnih životnih uslova licima koja traže azil.

Centar za azil obuhavata smeštajni deo, poslovni deo, prostorije posebne namene i pomoćne objekte.
Centar za azil ima na raspolaganju 16 montažnih baraka sa 240 soba za smeštaj tražilaca azila sa ukupnim kapacitetom od 1.000 kreveta.

Svaka baraka ima 12 do 15 soba za spavanje sa četiri kreveta i kupatilo sa četiri tuš kabine, četiri toaleta, četiri lavaboa i kadom za pranje nogu. Sve barake imaju obezbeđen prilaz za osobe sa posebnim potrebama.
Prilikom prijema u Centar korisnik se na prikladan način upoznaje sa kućnim redom i dobija ležaj, posteljinu, ćebad, peškire, higijenu, odeću i obuću.

5. Centar za azil Vranje

Centar za azil Vranje nalazi se na jugu Srbije, oko 30 kilometara od granice sa Makedonijom. Zvanično je otvoren kao prihvatni centar 30. maja 2017, u renoviranom delu Motela „Vranje“ na ulazu u grad. Odlukom Vlade Republike Srbije br. 02-5650/2021, od 16. juna 2021. godine, pretvoren je u centar za azil. Smeštajni kapacitet je 250 mesta Centar je otvorenog tipa, bez ograničenja ulaska i izlaska između 06:00 i 22:00.

Prihvatni centar obuhvata:

- smeštajni deo (spavaonice za noćenje i boravak)

- zajedničke prostorije (trpezariju, kutak za decu, sanitarni čvor

- posebno ženski, posebno muški + kupatilo za hendikepirane, prostorija za razne aktivnosti)

- medicinski blok sa izolacijom

- poslovni deo (prostorija za zaposlene)

- tereni za sport, parking prostor

- u sklopu centra je i moderno opremljena kotlarnica

U centru za azil u Vranju trenutno su smeštene izbeglice iz Ukrajine (april 2022)

6. Centar za azil Obrenovac

Kako bismo u januaru 2017. godine izmestili migrante iz nehumanih uslova u parkovima Beograda u adekvatan smeštaj na teritoriji Beograda, Komesarijat za izbeglice i migracije je dobio na korišćenje kasarnu „Bora Marković“ u Obrenovcu.

Već u nedelju, 15. januara 2017. godine, procenjene su potrebe i počeli su radovi na osposobljavanju infrastrukture kako bi se što pre stvorili uslovi za smeštaj. Već 18. januara je 225 migranata smešteno u objekat broj četiri.

Ubrzo su osposobljena još dva objekta, bivša ambulanta kasarne (kancelarija za administrativne poslove i smeštaj službenika Komesarijata) i veliki objekat broj 12 u kome je uspostavljena i klinika za pregled smeštenih migranata.

Nedugo zatim broj smeštenih lica povećao se na 570, sa trendom povećanja tokom cele 2017. godine. Najveći broj beleži se u maju 2017. godine i iznosi 1351 korisnik.

Centar u Obrenovcu trenutno raspolaže prostorom za prihvat novopridošlih lica, objektima za smeštaj i rad zaposlenih u Komesarijatu, kantinom gde se nalazi prodavnica, IT kutak, prostor za dnevni boravak, frizeraj i berbernica, učionicama za edukaciju migranata, kao i prostorom za rekreaciju, restoranom u kome se vrši distribucija hrane kao i objektima za smeštaj migranata a renovinan je i prostor za ambulantu.

U planu je adaptacija i infrastrukturna rekonstrukcija i drugih delova ovog izuzetno značajnog objekta.

Odlukom Vlade republike Srbije br. 02-5650/2021, od 16. juna 2021. godine, pretvoren je u centar za azil.

PRIHVATNI CENTRI

1. Prihvatni cenar Preševo

Prihvatni centar u Preševu je prvi koji je otvoren za prihvat i, u to vreme, tranzit migranata, 7. jula 2015. godine.
Danas centar ima kapacitet od 1000 korisnika. U Centru postoji trpezarija za 500 korisnika i dve kuhinje u objektu za smeštaj ( površine po 10 m2 svaka); kupatila i toaleti, kupatilo i toalet za osobe sa posebnim potrebama , ambulantu koja radi 24 sata dnevno , pokretnu stomatološku ordinaciju , radionicu šivenja , stolarsku radionicu ...

2. Prihvatni centar Adaševci ( U stanju mirovanja)

Prihvatni centar Adaševci otvoren je 3.11.2015. u objektu bivšeg motela „Adaševci“ koji se nalazi neposredno uz auto-put Beograd – Zagreb na teritoriji opštine Šid.

Sastoji se od smeštajnog dela, poslovnog prostora, prostorija za posebnu namenu, kuhinje i parkinga.
Pored smeštaja obezbeđuju se i osnovni životni uslovi, hrana, medicinska nega, higijena, društvene aktivnosti... u skladu sa posebnim propisima, načelima postupka azila i u skladu sa pravilnicima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

U Centru postoji Dečiji kutak, IT kutak, kutak za majke i bebe, kutak za mlade. U holu centra nalazi se prostorija koja je opredeljena za frizerski salon u kome korisnici dobijaju uslugu besplatno, a uslugu pruža drugi korsnik ( migrant ), kao i veliki i mali vešeraj.

Ispred i u sklopu centra nalazi se oko 20 parking mesta, sa posebno predviđenim i obeleženim parkingom za osobe sa posebnim potrebama. Postoje i tereni za rekreaciju, dečije igralište i improvizovani teren za odbojku.

3. Prihvatni centar Principovac

Prihvatni centar „Principovac“ otvoren je 16.9.2015. godine u zgradi bivšeg Centra za dečju rehabilitaciju.

Zgrada Centra ima 2.732 m2, podeljena je u dva dela. Veći deo predviđen za smeštaj migranata, a u drugom delu se nalaze prostorije za radnike Komesarijata, kancelarije, ambulanta, prostorije za intervjue, sastanke, policiju, kao i magacinski prostor.
Korisnici Prihvatnog centra su smešteni u 20 soba. Smeštajni kapacitet Centra je 250 kreveta. Deo za smeštaj migranata poseduje i 14 kabina za tuširanje, 19 toaleta (10 za muškarce, 8 za žene) kao i 25 česmi.

U delu zgrade koji koriste migranti nalaze se dečiji kutak, kutak za majku i dete, IT kutak, društveni kutak i prostorije za okupacione/rekreacione aktivnosti (frizerski salon, radionica za obradu drveta i krojačka radionica).

Migrantima su na raspolaganju teren za odbojku, kriket, fudbal i park za decu, stolovi za stoni tenis koji se usled hladnijeg vremena premeštaju u zgradu. Plac veličine dva hektara je celom dužinom ograđen, a dužina ograde je 604 metra.

Centar raspolaže sistemom video nadzora koji se sastoji od 16 kamera koje pokrivaju zajedničke prostorije u smeštajnim objektima, ulaze u smeštajne objekte, kao i pojedine delove dvorišta.

4. Prihvatni centar Pirot ( U stanju mirovanja)

Kolektivni centar „Četvrti kilometar“ u Pirotu otvoren je 1983. godine za potrebe smeštaja radnika na izgradnji Hidroelektrane Pirot. Od 1995. do 2005. objekat je korišćen za smeštaj izbeglia iz Hrvatske.

Nakon renoviranja 2016. godine 19 decembra je izvršen prvi prijem grupe lica sa izraženom azilnom namerom iz Avganistana, Iraka i Sirije.

Centar se sastoji od smeštajnog dela koji čine dve montažne barake, sa po četiri lamele i četiri sobe u svakoj, što je ukupno 32 sobe – odnosno 192 kreveta.

U Centru postoji jedna zajednička prostorija i prostorija za posebne namene, zatim kancelarija, terenska ambulanta, igraonica za decu sa učionicom za učenje stranih jezika, krojački salon, frizerski salon, trpezarija, dnevni boravak, vešeraj i magacinski prostor. U sklopu Centra je i kotlarnica za centralno grejanje. Od pomoćnih objekata, opremljeni su vešeraj sa mašinama za pranje i sušenje, a Centar raspolaže i sa magacinskim prostorom.
Korisnicima se pored smeštaja, hrane, zdravstvene zaštite i edukacije pruža i besplatna pravna pomoć. Postoji i spoljašnje igralište za decu kao i koševi, golovi za fudbal, sto za stoni tenis, tereni za rekereaciju.

Centar je ponovo aktivan od 30.11.2022. godine

5. Prihvatni centar Bujanovac

Prihvatni centar u Bujanovcu otvoren je 19. oktobra 2016.godine. Nalazi se na prostoru bivše industrije akumulatora DP Svetlost, na površini od 2.000 kvadratnih metara. Mesto je relativno izolovano od naselja, ali nije mnogo udaljeno od centra grada.

Smeštajni kapacitet je 220 mesta. U njemu borave uglavnom porodice sa Bliskog Istoka. Od ukupnog broja tražioca azila koji se u centru nalaze – gotovo polovinu čine deca. Ta deca, kao i iz ostalih centara za azil i prihvatnih centara, od septembra 2017. godine pohađaju osnovnu školu sa vršnjacima i mališanima iz lokalne zajednice i tako će ostati sve dok budu boravili u Srbiji.

Prihvatni centar u Bujanovcu, kao i svi ostali centri, funkcioniše po pravilima kućnog reda, izlazak i ulazak u centar su kontrolisani od strane radnika Komesarijata, a korisnici mogu uz formalno odobređe da napuste prihvatni centar i u njega se vrate u predviđenom roku.

Sam centar je podeljen na deo u kome se nalaze prostorije u kojima su smešteni tražioci azila, deo u kome se nalazi velika trpezarija, odvojeni muški i ženski toaleti, kao i prostorije koje su namenjene za održavanje lične higijene. Takođe, kao i u drugim centrima, i ovde se nalaze medicinski timovi kojima u radu pomažu prevodioci.

Takođe, centar ima nekoliko posebnih prostorija koje su rezervisane za radnike Komesarijata, drugih relevantnih organizacija, Centra za socijalni rad. Među njima se nalaze i specijalno opremljeni prostori za rad sa decom (dečiji kutak), kao i prostorije za aktivnosti starijih korisnika centra.

Centar je ponovo aktiva od 29.09.2022. godine

6. Prihvatni centar Bosilegrad ( U stanju mirovanja)

Prihvatni centar u Bosilegradu otvoren je 19.10. 2106. godine.
Kapacitet PC je 60 osoba.
Objekat je ukupne površine 503m², prizemlje obuhvata površinu od 189m², potkrovlje površinu od 162m², i podrum površinu od 152m².
Raspored prostorija po etažama:
Prizemlje ( 4 sobe, 1 mokri čvor, trpezarija, kancelarija, hodnik, prostor za pranje i sušenje veša sa mokrim čvorom )
Potkrovlje ( 3 sobe, 1 mokri čvor)
Podrum ( 2 prostorije za radionice, sanitarni čvor, magacinski prostor, kotlarnica)
Stepenišni prostor ( stepenište za potkrovlje i podrumsko stepenište)

7. Prihvatni centar Subotica ( U stanju mirovanja)

Prihvatni centar u Subotici otvoren je 15.11.2015.godine. Odlukom Vlade Republike Srbije i grada Subotice, za Prihvatni centar određena je lokacija na izlasku iz grada ka autoputu, tri kilometra od centra grada.
Prihvatni centar se trenutno sastoji od smeštajnog dela, upravne zgrade, nove zgrade, stabenih i sanitarnih kontejnera, zajedničkih prostorija, parkingaa, portirnice i dvorišta sa parkom.

Pri raspoređivanju migranata nastoji se u granicama mogućeg, da se smeštaju po zemlji porekla, vodi se računa o porodicama, bolesnima, bebama, licima sa posebnim potrebama, ranjivim kategorijama, a sve po preporukama , pravilnicima i kućnom redu KIRS-a.

8. Prihvatni centar Sombor ( U stanju mirovanja)

Prihvatni centar „Sombor“ otvoren je 6. novembra 2016. godine. Sastoji se od dve zgrade za smeštaj migranata, zajedničkih prostorija, trpezarije i sanitarnih čvorova, poslovnog dela, pomoćnih objekata, parkinga, terena za rekreaciju i pomočnog sanutarnog bloka.
U Centru se nalazi opremljena kancelarija Komesarijata za izbeglice I migracije Republike Srbije, prostorija za sastanke, prostorije za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova.
Centar poseduje savremenu trpezariju sa linijom za podelu hrane, zatim prostorije posebne namene - za učenje srpskog, engleskog jezika, nemačkog jezika, istorije, matematike ,geografije i likovne kulture. Ti je i igraonica za decu. društveni kutak, frizerski salon, biblioteka. Korisnici dobijaju besplatnu pravnu i psihološku pomoć, kao i adekvatnu medicinsku zaštitu. Od terena za sport, u ovom centru postoje tereni za košarku, fudbal, odbojku, kriket,stolovi za stoni tenis, stoni fudbal i pikado.

Svi centri su otvorenog tipa, bez ograničenja ulaska i izlaska između 6 i 22 sata u zimskom i 6 i 23 sata u letnjem periodu.

.