У галерији Пословног центра "Ђуро Салај" у Београду 15. децембра 2020. године отворен је 34. Крајишки ликовни салон (21. у избеглиштву), који и даље представља један од најбитнијих културних догађаја Срба избјеглих и прогнаних из Српске Крајине и Републике Хрватске. Без обзира на пандемију короне и ове године на салону учешће је узело више од 80 умјетника.

Током вијекова крајишки народ задесиле су разне недаће, а пречести ратови однијели су у неповрат многа умјетничка дјела, међутим, то није био разлог да овај народ престане да ствара.

Почетком осамдесетих година 20. вијека организована је прва изложба под називом „Кнински ликовни салон“, с намјером да из године у годину окупља све умјетнике с подручја Крајине и тако пружи увид у најновије идеје стваралаца и кретања на ликовној сцени и даде подстицај умјетницима да раде и представе се јавности. Континуитет ове изложбе на кратко је прекинут 1995. године због рата. Народ је протјеран с вијековних огњишта и расељен широм свијета. Ипак, вриједни ствараоци почели су да се окупљају око СКД „Зора“ и одлучили су да наставе живот ове значајне изложбе. Како се у Србији нашао највећи број прогнаног народа Крајине, ту свој живот наставља и ова изложба под мало измијењеним називом, али с потпуно истом идејом и концептом изложбе. Пружајући подршку крајишким умјетницима, временом су им се прикључили и они који су поријеклом везани за Крајину, а затим и већи број колега из Србије и Босне те се тако број умјетника и њихових дјела годинама повећавао, а тиме и број заинтересованих излагача и свакако посјетилаца.

У каталогу изложбе историчар умјетности Сњежана Орловић је написала: "Стваралачка слобода, неограниченост и неспутаност било каквим условима, темама, техникама или материјалима, доприњели су томе да се на изложби представи богатство идеја и ликовних приступа, сасвим особених и индивидуалних сликарских израза. И тако шетамо кроз родни крај или сасвим непознате крајеве, гледамо лица драгих људи или пак фантастичних бића, расплићемо преплете с народних ношњи тражећи најзагонетније тајне, осјећајући додир вијекова утканих у боје".

На салону излажу афирмисани умјетници, али се прилика даје и неколицини аматера, чији поглед на умјетност и жеља да се баве љепотом стварају шансу да се овдје представе. У оквиру Салона излажу се и радови настали у оквиру ликовне колоније Умјетничког братства манастра Крке, али и дјела истакнутих умјетника који нажалост више нису међу живима, а за живота су подржавали и били дио овог салона. Нарочит подстицај даје се младим ауторима који би требало да наставе традицију и своју дједовину отргну од заборава, преносећи ту љубав и будућим генерацијама. Њима се традиционално додјељује награда за ликовно стваралаштво младих „Борис Маркош Минго“, која је установљена у знак сјећања на младог крајишког умјетника који је погинуо бранећи завичај 1991. године.

Добитник овогодишње награде салона је Уна Новосел која је завршила Академију примјењених умјетности. Салон је отворио протојереј-ставрофор и умјетник Војислав Библија, годинама духовник нашим Србима у Хашком трибуналу.