На семинару о приступу држављанству и натурлизацији, који је у хотелу Метропол 20.9.2021. организовао УНХЦР, заменица комесара за избеглице и миграције Светлана Велимировић нагласила је да је Србија у држављанство примила више од 400.000 избеглица из бивше Југославије.

- Република Србија препозната је као држава која је у периоду након Другог светског рата примила највећи број избеглица у своје држављанство. То што се ради о избеглицама из некада заједничке државе не умањује чињеницу да је више од 400.000 држављана бивших република примљено у држављанство Републике Србије по олакшаној процедури у погледу услова и трошкова. О важности оваквог приступа говори чињеница да хиљаде држављана бивше Југославије још увек не могу да остваре своја права због нерешеног проблема држављанства. О овоме говоре и пресуде Суда у Стразбуру, али и бројна избегличка удружења која покушавају да реше ове проблеме. Република Србија ће наставити да испуњава своје обавезе - истакла је Велимировић.

Она је нагласила да је Република Србија приступањем Конвенцији и Протоколи о статусу избеглица преузела низ обавеза. Једна од тих обавеза дефинисана је и чланом 34. који каже: ''Државе уговорнице омогућиће, у највећој могућој мери, асимилацију и натурализацију избеглица. Оне ће нарочито настојати да убрзају поступак натурализације и да смање, у највећој могућој мери, таксе и трошкове тог поступка''.

- И није само Конвенција о избеглицама та којом смо се обавезали да олакшамо стицање држављанства онима коима је то потребно. Република Србија је потписница и Конвенције о смањењу броја лица без држављанства, али и Конвенције о правима детета, која од нас захтева да посебно водимо рачуна о држављанству деце која су у ризику од апатридије - додала је она.

Велимировић је нагласила да иако Србија, када је у питању натурализација странаца по MIPEX-у, спада у земље у којима је приступ држављанству благо неповољан, особе са избегличким статусом обично лакше стичу држављанство, а тренутно је приступ држављанству овим лицима неповољнији него за странце због недостатка одговарајућег правног оквира. Како би се ова препрека уклонила, ово ће бити једна од важних новина Закона о азилу и привременој заштити чија измена је у припреми.

- Зато нам је важно да чујемо различита искуства и упознамо се са различитим праксама у овој области. Јер овде није само реч о доношењу прописа, него је потребно да тај пропис одговара контексту Републике Србије, али и уобичајеним стандардима у овој области. За Комесаријат, као орган који треба да предложи Влади програм интеграције, као и натурализације, од изузетне важности је да унапреди своја знања у овој области. Да ли ће стицање држављанства бити условљено познавањем језика? Да ли ће бити неопходно полагање теста, као у неким земљама? Ми и колеге из УНХЦР-а знамо какви су проблеми са похађањем курсева језика, а да не причам о познавању српске традиције, културе и историје. Све су ово питања од значаја за припрему нормативног оквира, нагласила је Велимировић.

Она је захвалила УНХЦР-у на организацији оваквог семинара на којем они који непосредно раде на овим питањима могу да пренесу своја искуства те да се додатно сагледају могући проблеми.