О овом извештају посланици Европског парламента гласају данас на пленарној седници у Стразбуру. У извештају се, између осталог, изражава подршка будућем чланству Србије у ЕУ и похваљује сарадња коју Србија показује у управаљању миграцијама.

Србија је и ранијих година, пре мигрантске кризе 2015, као и у годинама после те кризе, у редовним извештајима Европске комисије означена као земља која има проактивну улогу у решавању проблема мешовитих миграционих токова. У изештајима се хвали њен допринос и начин на који се носи са изазовима миграција.

Тако је у извештајима ЕК 2021. и 2020. године наглашено да "Србија наставља значајно да доприноси управљању мешовитим миграционим токовима имајући активну и конструктивну улогу, сарађујући ефикасно са суседима и државама ЕУ. "

у новембру 2019. године, на Шестом састанку Одбора за стабилизацију и придруживање између ЕУ и Србије одржаном у Бриселу, Европска комисја је поздравила усвајања Закона о странцима, Закона о граничној контроли, као и Стратегије и пратећег Акционог плана за супротстављање ирегуларним миграцијама.

Похвале из Брисела стизале су и пре тога. У извештају из 2016, ЕУ је веома позитивно оценила политичку улогу коју Србија има у региону и у мигрантској кризи.

Према последњим подацима Комесаријата за избеглице и миграције, у центрима је смештено на данашњи дан 4.720 миграната из Азије и Африке. У првој половини 2022. године, кроз центре којима управља Комесаријат прошло је 38.909 лица. У односу на исти период прошле године, то је повећање од 55 одсто. Нихово просечно задржавање ове године је 23 дана.

Највише миграната који су боравили у центрима долази из Авганистана 33%, Пакистана 21%, Сирије 18%, Индије 5% и Бангладеша 4%. Они најчешће изјављују да су кренули на пут ка земљама Западне Европе у потрази да послом и бољим животом.

Уз лица у центрима, примећен је и значајни број лица која бораве на неформалним местима окупљања, тј. ван центара, са константном тенденцијом раста од почетка године.

Што се тиче тражилаца азила, до краја маја 2022, према подацима Канцеларије за азил, изражено је укупно 1.604 намере за тражење азила. Највећи број припадника ове групе су држављани Авганистана (702), Бурундија (373) и Сирије (139). Од наведеног броја, свега 124 особе су заиста и поднеле захтев за тражење азила, од чега су највише држављани Бурундија (55) и Кубе (34).