У најновијем Извештају Европске комисије о напретку Србије у евроинтеграцијама, области деловања Комесаријата за избеглице и миграције позитивно су оцењене.

Од почетка мигрантске кризе 2015, као и у годинама пре ње, Србија је у извештајима ЕК означена као земља која има проактивну улогу у решавању проблема мешовитих миграционих токова. У изештајима се хвали њен допринос и начин на који се носи са изазовима миграција.

У овогодишњем извештају нарочито су препознати доприноси управљању мешовитим миграционим токовима и сарадња са суседима и земљама чланицама ЕУ. Такође је запажена и одлука о привременој заштити становницима Украјине који су је напустили услед оружаних дејстава.

Одлуку о привременој заштити за држављане Украјине донела је Влада Републике Србије на седници одржаној 18. марта ове године, непун месец након почетка рата у тој земљи. У Србији је опредељен Центар за азил у Врању за украјинске држављане. У овом тренутку у Центру је смештено 76 корисника, од којих 19-торо деце. Деца смештена у центру редовно похађају школу.

У области миграција, у Извештају ЕК се наводи да је примећен напредак у успостваљању међу-институционане сарадње, а поменута су и два плана која доприносе припремљености за реаговање на појачане мираторне притиске - Плана реаговања на повећан број мигараната на триторију Републике Србије и План прихвата држављана Украјине и угроженог становништва који су напустили Украјину, или у њу не могу да се врате услед оружаних дејстава.

У Извештају су такође запажени напори да се успостави систем за асистирани добровољни повратак и подизање капацитета Комесаријата за избеглице и миграције у сарадњи са Међународном организацијом за миграције.

У области која се односи на добросуседске односе и регионалну сарадњу истакнута је континуирана сарадња са Босном и Херцеговином, Републиком Хрватском и Црном Гором на спровођењу Регионалног стамбеног програма, као и 6.500 стамбених решења додељених породицама које су уточиште нашле у Србији током распада СФРЈ.

Од значаја за Србију је и то што је у Извештају ЕК препозната ситуација у којој се налази велики број интерно расељених лица, односно да је више од 65.000 ИРЛ припада рањивим категоријама.

Према последњим подацима Комесаријата за избеглице и миграције, у центрима је смештено на данашњи дан 5.387 миграната из Азије и Африке. Највише миграната који су боравили у центрима долази из Авганистана 35%, Сирије 33%, Бурундија 9 %, Марока 8% и Пакистана4 %. Они најчешће изјављују да су кренули на пут ка земљама Западне Европе у потрази за послом и бољим животом. Уз лица у центрима, примећен је и значајни број лица која бораве на неформалним местима окупљања, тј. ван центара, са константном тенденцијом раста од почетка године.

Корисницима у центрима Комесаријата за избеглице и миграције обезбеђен је смештај, исхрана према културолошким правилима земаља из којих долазе, медицинска нега, окупационе активности, правна и свака друга врста помоћи, у сарадњи са релевантним државним институцијама и организацијама, донаторима и партнерима из међународних организација и невладиног сектора.