12.10.2018. Pre pet meseci, u niškom porodilištu rodila se jedna Dunja. Mala, živahna devojčica, tamnih pametnih očiju, kćerka je Salihe i Fida, migranata smeštenih u Prihvatnom centru u Vranju.

„Mi smo iz Avganistana, iz Kabula. Tamo više nismo mogli da živimo, postalo je nepodnošljivo. Moj suprug je kao prevodilac radio u jednoj međunarodnoj organizaciji u Kabulu, što je stvaralo dodatne probleme celoj našoj porodici“, priča Saliha Amiri (28), dok u naručju drži malu Dunju.

Kad je došlo do toga da im je i život ugrožen, njen suprug Fida Muhamed Madžizada (42) odlučio je da povede porodicu na dug i neizvestan put. Bilo je to pre nekoliko godina. Saliha i on imaju još tri sina, Farzada (12), Faršada (10) i Farida (7). Svi oni danas u Srbiji pohađaju redovno nastavu u lokalnoj osnovnoj školi.

„Dečaci lepo uče i dobro nam je ovde u Prihvatnom centru u Vranju. Ovde smo dve godine. Dok čekamo da odemo u Nemačku, a nadamo se i dalje u Sjedinjene američke države, rodila nam se i Dunja“, priča Saliha.

Mada na prvi pogled može da se zaključi da su roditelji devojčici dali srpsko ime, stvar je zapravo mnogo složenija, ali utoliko lepša.

„Imali smo nekoliko razloga da našoj ćerki damo ime Dunja. Jedan je taj što smo do dolaska u Srbiju prošli mnoge zemlje. Prošli smo, kako se to kaže, svet, a „Dunja“ na arapskom, farsiju i paštu jeziku znači „svet“. Bili smo u Iranu, Turskoj, Bugarskoj i sad smo ovde. A drugi je i što se Dunja rodila ovde u Srbiji, u kojoj je to jedno lepo žensko ime. Tako se sve srećno poklopilo“.

Saliha se nada da će i ostale oklonosti da se srećno poklope. Nadaju se da će ih rođenje Dunje, simboličnog imena, odvesti dalje, u lepši i bolji svet, sasvim različit od onoga od koga su pobegli.