Zbog ratnih dejstava napustila je Ukrajinu, i manastir u kom je živela u Odesi. Posle dužeg puta, mir je našla u Srbiji, u Centru za azil u Vranju. Ona je Marina Kavešnikova (64) slikarka, došla je u Srbiju krajem aprila 2022.

Pre toga je skoro 25 godina slikala u manastiru Uspenije u Odesi.

- Bavim se crtanjem i slikanjem od samog detinjstva. Sa 40 godina došla sam u muški manastir Uspenije (Uspenski monastir). Kad je počeo rat, obratila sam se mojim prijateljima, koji su mi rekli, „Šta radiš ovde? Nisi monahinja, ne moraš da ostaješ ovde. Treba da ideš". Tako sam otišla uz njihov blagoslov. Pre bombardovanja, moja duhovna majka, kaluđerica Lidija, bukvalno me izgurala, rekla je da moram da odem - priča Marina i naszavlja:.
„Napustala sam zemlju sa strahom. Imala sam veliki strah. Šta će sada da bude?, pitala sam se“ .

Nakon dužeg putovanja, došla je u Srbiju.

- U Srbiji se osećam odlično. Divno. Budim se svakog dana, imam osećaj kao da sam u filmu “Avatar”, kao da mogu da uđem u oblak. Podelila sam utiske o ovom mestu sa prijateljima-umetnicima, svi su oduševljeni. A i ljudi su vrlo gostoljubivi.
Moja najveća želja sad je da mogu da radim i zarađujem novac. Molim se svaki dan da mi se popravi vid - priča Marina.

Pre polaska na put, završila je svoje poslednje delo u Ukrajini.

- Moja poslednja slika pre odlaska je bila restauracija Svetogorskih Anđela. Nisam htela da idem dok ne završivši tu sliku. Već su bila u toku ratna dejstva, sve manje i manje sam imala radnih materijala, boja, rastvarača, ali uspela sam da završim - kaže Marina, koja zajedno sa 70-tak izbeglica iz Ukrajine živi danas u centru za azil u Vranju.