Danas se navršavaju 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima i njihovom imovinom na Kosovu i Metohiji, jednog od najtragičnijih simbola stradanja srpskog naroda, naše duhovne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Nasilje 17. i 18. marta 2004. godine, zahvatilo brojna mesta u južnoj srpskoj pokrajini predstavlja jedan od najtežih talasa nasilja nad srpskim narodom u novijoj istoriji.

Tokom dva dana nasilja u organizovanim napadima ekstremističkih grupa stradalo je više ljudi, više hiljada Srba je proterano iz svojih domova, a stotine kuća su spaljene i uništene.Ubijeno je desetoro naših sunarodnika, povređeno više od 900 osoba, dok je više od 4.000 Srba proterano iz svojih domova. Spaljeno je i uništeno preko 900 kuća, a nepovratno je oskrnavljeno ili do temelja srušeno 35 pravoslavnih hramova i manastira, uključujući i bisere svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, sprovodeći politiku Vlade Republike Srbije, ostaje stub podrške svima koji su usled ovog i drugih talasa nasilja bili primorani da napuste svoje domove. Naša misija nije samo statistika, već svakodnevna borba za dostojanstvo onih koji su izgubili sve, osim svoje nade i ljubavi prema otadžbini.

„Martovski pogrom ostaje jedan od najtežih primera stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji u novijoj istoriji i trajna opomena da se takvi zločini nikada ne smeju zaboraviti. Republika Srbija nikada neće prestati da insistira na pravdi za žrtve i na pravu svakog čoveka na siguran povratak i život na svom ognjištu,“ istakla je komesarka Stanisavljević.

Do danas, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbedio je različite vidove stambene i ekonomske podrške za 13.307 porodica interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Iako se više od 200.000 ljudi evidentiralo kao interno raseljeno, država Srbija nastavlja intenzivno da radi na pružanju pomoći, kroz dodelu stambenih rešenja i dodelu ekonomskih paketa za osnaživanje porodica.

Sećanje na martovske žrtve i spaljene svetinje predstavlja našu trajnu istorijsku obavezu, ali i podstrek da još snažnije radimo na institucionalnom zbrinjavanju i pružanju podrške svim našim sunarodnicima koji su u potrazi za sigurnošću utočište pronašli u drugim delovima Srbije.

Republika Srbija će, kao i do sada, nastaviti da bude najčvršći oslonac svom narodu, čuvajući istinu o stradanju i gradeći sigurnu budućnost u kojoj se ovakvi zločini nikada više neće ponoviti, uz snažnu podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa posebnom posvećenošću zaštiti naroda i očuvanju kulturne, verske i istorijske baštine.