Na dežurni telefon Komesarijata za izbeglice i migracije, otvoren za pomoć izbeglicama iz Ukrajine, neretko stižu poruke zahvalnosti porodica koji su tu pomoć dobile. Poslednje među njima su poruke majki dece koja su dobila školski pribor.

„Dobar dan! Oprostite što smetam. Zovem se Tetjana Rudjuk, ja sam iz Ukrajine. Sada živim u Novom Sadu. Mene je sa detetom primila porodica. Našla sam na internetu vaš broj, da brinete o ljudima iz Ukrajine. Želim da vam napišem pismo zahvalnosti, vama i zaposlenima u Komesarijatu Grada Novog Sada. Danas smo dobili paket za školsko dete (Rudjuk Damir). Jako smo zahvalni svima na pomoći. Moj sin je jako srećan. Dobio je sve što mu je potrebno za školu. Ljudi koji su bili u Komesarijatu su ljubazni i iskreni. Uvek rado pomognu i odgovore na sva pitanja. Ovo nije prvi put da vas kontaktiramo i uvek nam je drago čuti vas. Izvinite, ne znam srpski jezik, pa nisam mogla da pozovem Komesarijat iz Novog Sada da im se mnogo zahvalim lično. Veliki pozdrav za sve vas od mog sina. Hvala vam. Jako nam je drago što ste uz nas u ovako teškom trenutku.“

Ovu dirljivu poruku poslala nam je Ukrajinka koja je pre sedam meseci, zajedno sa sinom, napustila svoju zemlju. Pre rata, živela je sa porodicom u Žitomiru, gradu u severnom delu Ukrajine, udaljenom 140 kilometara od Kijeva.

„Kad se zaratilo u Ukrajini, primila sma poziv od kolege iz Srbije, sa kojim sam zajendo radila u Ukrajini. Pozvao nas je da dođemo i da se ovde u Srbiji privremeno sklonimo. Veoma sam mu zahvalna“, priča Tetjana.

Njen sin pohađa ukrajinsku onlajn nastavu, učenik je šestog razreda osnovne škole.

„Školski pribor je odličan, dete je oduševljeno i odmah je dobilo inspiraciju za rad i učenje! Hvala vam!“

Ovu poruku poslala je Ukrajinka Natalija Jokić (devojačko prezime Kozlova), majka troje dece, od kojih najstarija Maja ide u četvrti razred Osnovne škole za decu sa posebnim potrebama „Vukašin Marković“ u Kragujevcu.

Natalija je sa suprugom, državljaninom Srbije, i devojčicama Majom i Anastasijom (pet godina) došla u Srbiju dva meseca pre pre izbijanja sukoba U Ukrajini:

„Osećala se napetost još u decembru prošle godine. Bila sam trudna i rešili smo da dođemo u Srbiju, da nam se treće dete ovde rodi. Dobili smo u martu sina Martina“, priča Natalija.

Komesarijat se zahvaljuje korisnicima na porukama i lepim rečima. Pomoć ukrajinskim izbeglicama koji su u privatnom smeštaju, u hrani, higijeni kao i školskom priboru za decu obezbeđena je kroz pomoć donatora, nevladinih i međunarodnih organizacija (Nestle, Metro, IDC, Cu Či, Karitas Srbija, UNICEF i drugi). Najveći donator u upravljanju migracijama u Srbiji je Evropska unija. Za izbeglice iz Ukrajine opredeljen je centar u Vranju gde je na današnji dan smešteno 78 korisnika od kojih 23 dece.