04.04.2017. Mislili smo da ćemo trajati kratko

Navršilo se 25 godina od osnivanja Komesarijata za izbeglice. Kada smo nastajali niko nije očekivao da ćemo, nažalost, četvrt veka kasnije imati posla kao na početku. Osnovani smo da bismo trajali kratko, da urgentno zbrinemo hiljade ugroženih ljudi koji su bežali pred ratom i progonom iz susednih republika nekad zajedničke države. Verovali su i oni, a i mi, da je njihov boravak u Srbiji privremen, da će se posle rata vratiti kući. To se nije desilo. Većina je ostala u Srbiji, a najugroženiji među njima i dalje su naša briga.

Formalno, Komesarijat za izbeglice osnovan je 4. aprila 1992. Tog aprila već je uveliko buktao građanski rat na teritoriji bivše zajedničke države, izbeglice su u sve većem broju stizale iz Hrvatske. Svi smo se nadali da će silni i moćni zaustaviti progon srpskog naroda, da će sprečiti ubijanje i pogrom, da će Savet bezbednosti UN naći rešenje za ovu situaciju. Ispostavilo se da smo se nadali uzalud.

Prve izbeglice u Srbiju stigle su u leto 1991. godine. Tada počinju da se osnivaju prvi štabovi za prihvat i zbrinjavanje. Srbija je i sama bila u teškom položaju, a jedna četvrtina stanovništva je živela ispod granice siromaštva.

U momentu osnivanja Komesarijata za izbeglice u Srbiji već boravi oko 50.000 lica, pridošlih većinom iz Zapadne i Istočne Slavonije i područja u Hrvatskoj koja nisu zahvaćena ratnim sukobima. U tom momentu, manji deo izbeglica je iz BiH, a nekolicina iz Slovenije.

Uvidevši katastrofu koja sledi, država počinje da priprema organizovan prihvat i zbrinjavanje. Zakonom o izbeglicama u aprilu 1992. godine osniva se Komesarijat za izbeglice, kao posebna organizacija u sistemu državne uprave, radi obavljanja stručnih i drugih poslova koji se odnose na zbrinjavanje, povratak i integraciju izbeglica. U svim opštinama Srbije formirani su štabovi za prihvat i zbrinjavanje i u svakoj opštini je imenovan poverenik za izbeglice, koji je ujedno bio veza sa Komesarijatom i obavljao poverene poslove.

Od ljudi koji su tada angažovani i danas nekolicina radi u Komesarijatu. Oni su verovali da je to posao koji će raditi kratak period, dok se ne nađe rešenje, smiri situacija i izbeglice vrate svojim kućama. Isto su želeli i izbegli...

Predstavnici Komesarijata su pružili pomoć pri formiranju Komesarijata Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, jer se i u tim područjima nalazio veliki broj izbeglica koje su želele da ostanu blizu svojih domova i vrate se čim sukobi prestanu.

Komesarijat je uspostavio blisku saradnju sa nadležnim državnim institucijama, kao i koordinaciju sa Crvenim krstom Srbije, Međunarodnim Crvenim krstom, UNHCR-om i većim brojem vladinih i nevladinih međunarodnih organizacija koje su pritekle u pomoć. I danas smo im zahvalni na nesebičnoj podršci.

U doba najvećeg priliva ljudi, predstavnici Komesarijata su dočekivali izbeglice na graničnim prelazima i delili pomoć zajedno sa Crvenim krstom, prihvatali ih, obavljali trijažu i razmeštaj po kolektivnim centrima na celoj teritoriji Srbije, izdavali rešenja o izbegličkom statusu, obezbeđivali pomoć najugroženijima, bolesnima. Sarađivali smo sa Službom traženja, jer su mnogi bežeći u panici izgubili kontak sa porodicama u putu.

Kako se rat zahuktavao, tako je i broj izbeglica rastao. Otvarani su kolektivni centri za sve one koji nisu mogli da sami obezbede smeštaj. I pored brojnih potpisanih primirja i obustava ratnih dejstava, lažnih nada i vere u opstanak Srba na tim područjima, čak i onih pod zaštitom mirovnih snaga UN, Hrvatska vrši agresiju na Ravne kotare, Miljevački Plato, Medački džep, organizuje vojno-policijske akcije Bljesak i Oluja.

Godine 1995. iseljava se narod iz Petrovca, Bosanskog Grahova. Egzodus iz Sarajeva kreće 1996. godine.

U decembru 1995. godine potpisan je Dejtonski mirovni sporazum. Očekivao se početak povratka izbeglica i obnova njihovih domova. Tih godina već se obezbeđuju prva trajna rešenja za one koji nemaju gde da se vrate, čija je imovina uništena, a stanarska prava oteta.

Usledila je reintegracija Sremsko-baranjske oblasti krajem 1997. godine, koja je dovela do novih zbegova i dolaska više od 50.000 izbeglica u Srbiju. U tom momentu u Srbiji je postojalo više od 600 kolektivnih centara sa više od 60.000 smeštenih lica. Broj izbeglica prešao je 650.000.

Ali, 1998. godine nastaje novi egzodus, počinje raseljavanja nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije, a NATO agresija donosi nova razaranja SR Jugoslaviji. Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i stacioniranja međunarodnih snaga, u junu 1999. godine sa Kosova i Metohije se raseljava više od 200.000 ljudi. Pred Komesarijatom su u to vreme novi zadaci - prihvat, otvaranje novih kolektivnih centara za smeštaj, evidencija raseljenih sa Kosova i Metohije.

Od 2008. godine u skladu sa Zakonom o azilu, Komesarijat je zadužen za smeštaj tražilaca azila, a od 2009. godine u skladu sa Strategijom reintegracije povratnika po onovu Sporazuma o readmisiji, i za povratnike po Sporazumu o readmisiji. Deo Komesarijata je i Komisija za nestala lica.

Jedna od najznačajnijih aktivnosti Komesarijata u poslednjih nekoliko godina je sprovođenje Regionalnog stambenog programa, kroz koji se stambeno zbrinjavaju najugroženije izbegličke porodice iz BiH i Hrvatske.

Od 2015. godine, kada je Regionalni stambeni program ušao intenzivno u fazu implementacije, Komesarijat se suočava sa novim izazovom: počinje povećan priliv migranata iz Azije i Afrike, kojih je kroz Srbiju prošlo više od milion u želji da stignu u zemlje EU. Komesarijat danas brine o licima koja su smeštena u centrima za azil i prihvatnim centrima. Trenutno je 18 takvih centara.

S tugom se sećamo svih kolega koje nisu više s nama, koji su nas prerano napustili. To predstavlja veliki gubitak za našu kuću. Osim na zaposlene u Komesarijatu, mislimo i na prerano preminule opštinske poverenike.

Koristim ovu priliku da se zahvalim na saradnji opštinskom poverenicima, jedinicama lokalnih samouprava, nadležnim državnim institucijama, međunarodnim organizacijama, nevladinim organizacijama, donatorima i svima koji su nam pružili i pružaju pomoć i podršku.

Migracije su nepredvidiv fenomen koji ne poznaje granice, a pred nama je neizvesno proleće i migrantska kriza kojoj se kraj ne nazire. Posla će, po svoj prilici, biti.