Rođen je 1953. u mestu Sopotnica kod Prijepolja. Nakon raspada SFRJ zapošljava se kao savetnik ministra za veze sa Srbima van Srbije, a posle nekoliko meseci, 1992. godine, Vlada Republike Srbije imenuje ga na mesto prvog komesara za izbeglice. Posao komesara za izbeglice, u momentu kada je u Srbiju već bilo izbeglo 192.000 ljudi, prihvatio je sa svim rizicima i izazovima i posvetio mu se krajnje odgovorno.

Dobrica Vulović uspeo je da stvori čvrstu i organizovanu instituciju, sposobnu da se nosi sa problemima izbeglica i da u svim uslovima prihvati i organizuje njihov privremeni smeštaj, pomogne njihovo trajno zbrinjavanje i integraciju u srpsko društvo, i da obezbedi značajne količine humanitarne pomoći. Njegova je zasluga što je u to vreme Komesarijat postao najorganizovaniji, najefikasniji i najfleksibilniji državni organ, ustrojen po najboljim međunarodnim standardima i iskustvima.

Pre rada u Komesarijatu, Vulović je radio kao zamenik direktora i glavni i odgovorni urednik Centra za marksizam Univerziteta u Beogradu. Nakon osmogodišnjeg rada u centru, izabran je na mesto generalnog direktora Izdavačkog preduzeća "Prosveta". Posle odlaska iz "Prosvete", zaposlio se u jugoslovenskoj izdavačkoj kući "Privredni pregled". Nakon Komesarijata, Vulović je imenovan na mesto pomoćnika ministra za veze Srba van Srbije.

Dobrica Vulović je 2018. godine objavio tri knjige pod naslovom "Srbija zemlja izbeglica" u kojima je dat pregled svih aktivnosti Komesarijata tokom devedesetih godina prošlog veka i obimna dokumentacija koja prati te aktivnosti. Knjigu je posvetio ljudima koji su u to vreme morali da napuste svoje domove i spas traže u Srbiji koja ih je prihvatila i privremeno zbrinula, usprkos sankcijama i ekonomskoj krizi u kojoj se nalazila. Autor donosi i lična sećanja na događaje u kojima je učestvovao, susrete sa ljudima od kojih je devedesetih godina zavisilo mnogo toga i koji su direktno uticali na položaj izbeglica u Srbiji.