04.08.2019. Beograd, 4. avgust 2019. godine - Navršava se 24 godina od hrvatske vojno - policijske akcije „Oluja“ u kojoj je iz svojih domova proterano 200.000 krajiških Srba. Bežeći u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji, život je izgubilo ili se vodi kao nestalo oko 1.700 ljudi.

Od početka ratova na prostorima bivše SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo blizu 618.000 Srba iz Hrtavske i BiH od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima 17.900 lica, i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.

Iako je prošlo skoro četvrt veka, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata. Hrvatska će i ove godine 5. avgust slaviti kao dan pobede, kad je proterala preko 200.000 svojih građana, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim domovima, u znak sećanja na jedan od najmasovnijih egzodusa na našim prostorima u skorijoj istoriji.

Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad i ne desi, stvarajući atmosferu nacionalne netolerancije koja vraća region u devedesete.

Uprkos pomacima ostvarenim kroz proces regionalne saradnje i sprovođenje Regionalnog stambenog programa sa Republikom Hrvatskom i dalje postoji više nerešenih pitanja veoma važnih za izbegličku populaciju: nije obnovljena uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima; Republika Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama; nisu isplaćene penzije. Posebno zabrinjava broj incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma. Iz ovakvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene skoro isključivo na integraciju u Republici Srbiji, jer je proces povratka gotovo zaustavljen.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije se zahvaljuje međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji Evropske unije u Srbiji na svim uloženim sredstvima za rešavanje stambenih potreba izbeglica, ali napominjemo da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju.

Republika Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, kao i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema. U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice.

Pomen žrtvama biće održan 5. avgusta 2019. u 11 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije.