19.06.2017. Svetski dan izbeglica, 20. jun, Republika Srbija dočekuje sa 27.945 lica sa izbegličkim statusom. Od tog broja 19.171 izbeglica je iz Republike Hrvatske, a 8.774 iz Bosne i Hercegovine. Podsećanja radi, 618.000 ljudi dobilo je izbeglički status u Republici Srbiji usled ratova od 1991. do 1995. (266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske).

Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko je veći, a njihovu sudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorije Kosova i Metohije.

Osim prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih Republika Srbija je pokazala humanost i poštovanje međunarodnih standarda i prema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji su prešli peko teritorije Republike Srbije, kao i prema oko 6.000 njih koji su trenutno smešteni u prihvatnim i centrima za azil.

U proteklih 20 godina, Vlada Republike Srbije kontinuirano radi na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. I pored svih uloženih napora i značajnih finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije i od donatora, izbegličko pitanje na ovim prostorima i dalje nije zatvoreno. Ostvareni su veliki pomaci, prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja ove populacije i dinamici obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan. Do sada je značajan broj izbegličkih porodica ostvario trajno rešenje, i dobio pomoć u ekonomskom osnaživanju.

U Republici Srbiji za proces trajne integracije izbeglica nadležna je Komisija za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica u skladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih za period od 2015. do 2020. Uz Komesarijat za izbeglice i migracije, koji je vodeća institucija u ovoj oblasti, Komisiju, na čijem čelu je ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, čine i predstavnici ministarstava nadležnih za spoljne poslove, finansije, lokalnu samoupravu, stanovanje i socijalna pitanja, kao i Kancelarije za evropske integracije. Svi nadležne institucije su aktivno uključene u sprovođenje Regionalnog stamebnog programa, uz posebno angažovanje ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joskimović.

U periodu od 2008. do 2016. godine, iz budžetskih sredstava Republike Srbije, omogućeno je da se u 171 jedinici lokalne samouprave, uključujući i opštine na Kosovu i Metohiji, stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica i to dodelom 4.828 paketa građevinskog materijala i 947 seoskih kuća sa okućnicom. Takođe, ovim sredstvima omogućeno je da se ekonomski osnaži više od 4.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica.

Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i zahvaljujući Regionalnom stambenom programu (RSP), zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansira donatorskim sredstvima, a ima za cilj da stambeno zbrine najugroženije izbegličke porodice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

U okviru RSP-a do sada je za Republiku Srbiju obezbeđeno više od 100 miliona evra koji su namenjeni za rešavanje stambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkih porodica. Obezbeđenim sredstvima omogućena je dodela četiri modela stambenih rešenja: 1.958 stanova, 1.620 paketa građevinskog materijala, 968 seoskih kuća sa okućnicom i 351 montažna kuća. Do kraja ovog meseca biće uručeno hiljadito stambeno rešenje u okviru RSP-a, koji se u Srbiji sprovodi od kraja 2013. godine.

Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje u potrebi za trajnim stambenim rešenjem. Rešavanje njihovih stambenih potreba, kako kroz Regionalni stambeni program, tako i sredstvima iz budžeta, biće završeno u naredne četiri godine.

Uporedo sa stambenim zbrinjavanjem izbeglica teče i zatvaranje kolektivnih centara. Na vrhuncu izbegličke krize 1996. godine u Srbiji je bilo 700 kolektivnih centara sa više od 50.000 ljudi u njima. U preostalim kolektivnim centrima, od kojih je pet na teritoriji centralne Srbije i osam na KiM, smešteno je još 530 korisnika, kojima će u narednom periodu obezbeđena adekvatna stambena rešenja.

Postojeća situacija bi bila svakako povoljnija da su zemlje porekla, a prvenstveno Republika Hrvatska, pokazale više volje za rešavanje brojnih otvorenih pitanja koja svakodnevno pogađaju populaciju izbeglica. Tokom više od 20 godina, svega 144.000 izbeglica se vratilo u svoje zemlje porekla (75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku). Neadekvatan pristup pravima izbeglih lica iz Hrvatske u njihovim matičnim zemljama svih ovih godina je predstavljao veliki kamen spoticanja u regionu. Uprkos brojnim pomacima ostvarenim kroz proces regionalne saradnje i dalje su aktuelna nerešena pitanja dospelih a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava, kao i povrata oduzetog poljoprivrednog zemljišta. Ono što je posebno zabrinjavajuće je izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Republike Hrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma.

Komesarijat za izbeglice i migracije se i ovom prilikom zahvaljuje međunarodnim organizacijama i svim donatorima na ukazanoj podršci i uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije, kao i na naporima u borbi za uspostavljanje mehanizama za sveobuhvatno i pravedno rešavanje preostalih otvorenih pitanja regionalnog procesa, uz naglasak na prioritetnost nastavka aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji i rešavanju preostalih pitanja otvorenih u okviru procesa regionalne saradnje. Republika Srbija je potpuno posvećena ispunjavanju svojih obaveza i jačanju strabilnosti i mira na Balkanu.