Na seminaru o pristupu državljanstvu i naturlizaciji, koji je u hotelu Metropol 20.9.2021. organizovao UNHCR, zamenica komesara za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović naglasila je da je Srbija u državljanstvo primila više od 400.000 izbeglica iz bivše Jugoslavije.

- Republika Srbija prepoznata je kao država koja je u periodu nakon Drugog svetskog rata primila najveći broj izbeglica u svoje državljanstvo. To što se radi o izbeglicama iz nekada zajedničke države ne umanjuje činjenicu da je više od 400.000 državljana bivših republika primljeno u državljanstvo Republike Srbije po olakšanoj proceduri u pogledu uslova i troškova. O važnosti ovakvog pristupa govori činjenica da hiljade državljana bivše Jugoslavije još uvek ne mogu da ostvare svoja prava zbog nerešenog problema državljanstva. O ovome govore i presude Suda u Strazburu, ali i brojna izbeglička udruženja koja pokušavaju da reše ove probleme. Republika Srbija će nastaviti da ispunjava svoje obaveze - istakla je Velimirović.

Ona je naglasila da je Republika Srbija pristupanjem Konvenciji i Protokoli o statusu izbeglica preuzela niz obaveza. Jedna od tih obaveza definisana je i članom 34. koji kaže: ''Države ugovornice omogućiće, u najvećoj mogućoj meri, asimilaciju i naturalizaciju izbeglica. One će naročito nastojati da ubrzaju postupak naturalizacije i da smanje, u najvećoj mogućoj meri, takse i troškove tog postupka''.

- I nije samo Konvencija o izbeglicama ta kojom smo se obavezali da olakšamo sticanje državljanstva onima koima je to potrebno. Republika Srbija je potpisnica i Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva, ali i Konvencije o pravima deteta, koja od nas zahteva da posebno vodimo računa o državljanstvu dece koja su u riziku od apatridije - dodala je ona.

Velimirović je naglasila da iako Srbija, kada je u pitanju naturalizacija stranaca po MIPEX-u, spada u zemlje u kojima je pristup državljanstvu blago nepovoljan, osobe sa izbegličkim statusom obično lakše stiču državljanstvo, a trenutno je pristup državljanstvu ovim licima nepovoljniji nego za strance zbog nedostatka odgovarajućeg pravnog okvira. Kako bi se ova prepreka uklonila, ovo će biti jedna od važnih novina Zakona o azilu i privremenoj zaštiti čija izmena je u pripremi.

- Zato nam je važno da čujemo različita iskustva i upoznamo se sa različitim praksama u ovoj oblasti. Jer ovde nije samo reč o donošenju propisa, nego je potrebno da taj propis odgovara kontekstu Republike Srbije, ali i uobičajenim standardima u ovoj oblasti. Za Komesarijat, kao organ koji treba da predloži Vladi program integracije, kao i naturalizacije, od izuzetne važnosti je da unapredi svoja znanja u ovoj oblasti. Da li će sticanje državljanstva biti uslovljeno poznavanjem jezika? Da li će biti neophodno polaganje testa, kao u nekim zemljama? Mi i kolege iz UNHCR-a znamo kakvi su problemi sa pohađanjem kurseva jezika, a da ne pričam o poznavanju srpske tradicije, kulture i istorije. Sve su ovo pitanja od značaja za pripremu normativnog okvira, naglasila je Velimirović.

Ona je zahvalila UNHCR-u na organizaciji ovakvog seminara na kojem oni koji neposredno rade na ovim pitanjima mogu da prenesu svoja iskustva te da se dodatno sagledaju mogući problemi.