O ovom izveštaju poslanici Evropskog parlamenta glasaju danas na plenarnoj sednici u Strazburu. U izveštaju se, između ostalog, izražava podrška budućem članstvu Srbije u EU i pohvaljuje saradnja koju Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.

Srbija je i ranijih godina, pre migrantske krize 2015, kao i u godinama posle te krize, u redovnim izveštajima Evropske komisije označena kao zemlja koja ima proaktivnu ulogu u rešavanju problema mešovitih migracionih tokova. U izeštajima se hvali njen doprinos i način na koji se nosi sa izazovima migracija.

Tako je u izveštajima EK 2021. i 2020. godine naglašeno da "Srbija nastavlja značajno da doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima imajući aktivnu i konstruktivnu ulogu, sarađujući efikasno sa susedima i državama EU. "

u novembru 2019. godine, na Šestom sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije održanom u Briselu, Evropska komisja je pozdravila usvajanja Zakona o strancima, Zakona o graničnoj kontroli, kao i Strategije i pratećeg Akcionog plana za suprotstavljanje iregularnim migracijama.

Pohvale iz Brisela stizale su i pre toga. U izveštaju iz 2016, EU je veoma pozitivno ocenila političku ulogu koju Srbija ima u regionu i u migrantskoj krizi.

Prema poslednjim podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u centrima je smešteno na današnji dan 4.720 migranata iz Azije i Afrike. U prvoj polovini 2022. godine, kroz centre kojima upravlja Komesarijat prošlo je 38.909 lica. U odnosu na isti period prošle godine, to je povećanje od 55 odsto. Nihovo prosečno zadržavanje ove godine je 23 dana.

Najviše migranata koji su boravili u centrima dolazi iz Avganistana 33%, Pakistana 21%, Sirije 18%, Indije 5% i Bangladeša 4%. Oni najčešće izjavljuju da su krenuli na put ka zemljama Zapadne Evrope u potrazi da poslom i boljim životom.

Uz lica u centrima, primećen je i značajni broj lica koja borave na neformalnim mestima okupljanja, tj. van centara, sa konstantnom tendencijom rasta od početka godine.

Što se tiče tražilaca azila, do kraja maja 2022, prema podacima Kancelarije za azil, izraženo je ukupno 1.604 namere za traženje azila. Najveći broj pripadnika ove grupe su državljani Avganistana (702), Burundija (373) i Sirije (139). Od navedenog broja, svega 124 osobe su zaista i podnele zahtev za traženje azila, od čega su najviše državljani Burundija (55) i Kube (34).