Navršava se 30 godina od jednog od najtežih stradanja srpskog naroda u zločinačkoj vojno-policijske akcije „Oluja“ koja je 1995. godine dovela do masovnog proterivanja i stradanja našeg naroda iz Hrvatske. U toj četvorodnevnoj operaciji hrvatskih snaga, koja je počela 4. avgusta, sa vekovnih ognjišta proterano je više od 250.000 Srba, ubijeno je preko 1.700 ljudi, a više od 700 se i dalje vode kao nestali.

Danas se sećamo svih koji su izgubili živote, koji su nestali, i svih koji su pretrpeli užasne gubitke tokom 'Oluje'. Nemamo pravo na zaborav, jer zaboravljanje bi značilo ponovnu žrtvu ovih ljudi. Moramo se truditi da njihova stradanja ne budu uzaludna i da se njihove porodice nikada ne osete same i zaboravljene, saopšteno je iz Komesarijata ua izbeglice i migracije.

U protekle tri decenije, Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice i migracije nastavljaju da pružaju podršku onima koji su bili primorani da napuste svoje domove tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Cilj je jasan — obezbediti krov nad glavom, dostojanstven život i pravdu za žrtve.

'' Obaveza svih nas je da se zalažemo za pravdu, da govorimo o ovim događajima i da radimo na tome da buduće generacije znaju istinu. Jedino na taj način možemo osigurati da se ovakve tragedije nikada više ne ponove. Srbija nije i neće zaboraviti ovaj zločin. U periodu od 1995. do danas, preko 54.000 porodica je dobilo neku vrstu podrške, od čega su 40.727 porodice izbeglica iz bivših Republika SFRJ, a 13.307 interno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Srbija je primila više od 600.000 ljudi tokom ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ, od kojih je u statusu izbeglice 24.862 lica - 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine, kao i 200.000 interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u Evropi'', rekla je komesarka Stanisavljević.

Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, je jedan od najvažnijih ciljeva Komesarijata. Republika Srbija je stvorila uslove za integraciju, obezbedila pristup pravima i adekvatna sredstva za uključivanje u zdravstveni, socijalni, obrazovni sistem, pristup tržištu rada, pomoć u rešavanju stambenih potreba i ekonomskom osnaživanju. Integracija se sprovodi kroz obezbeđivanje stambenih jedinica u zakup sa pravom otkupa, seoskih kuća sa okućnicom, paketa građevinskog materijala za završetak započete gradnje ili adaptaciju neuslovnih objekata u vlasništvu ovih lica, dodelom montažnih kuća licima koja imaju placeve kao i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.

''Srpski narod je kroz vekove prolazio kroz mnoga stradanja, ali je uvek ostajao uspravan, čuvajući veru, jezik, kulturu i sećanje na žrtve. „Oluja“ je jedna od najbolnijih rana u našoj novijoj istoriji, ali i podsetnik na to koliko je važno da ostanemo jedinstveni, da čuvamo istinu i ne dozvolimo da se ikada više ponovi tragedija koja je pogodila naš narod. Obeležavanje tri decenije nije samo čin sećanja, već i izraz poštovanja prema svim Srbima koji su stradali samo zato što su bili ono što jesu. Srpska država, kao matica svog naroda, neguje kulturu pamćenja, štiti prava svih svojih sunarodnika i nedvosmisleno osuđuje svaki zločin i nepravdu'', zaključila je komesarka Nataša Stanisavljević.

Pomen žrtvama „Oluje“ održaće se 4. avgusta 2025. u 11.00 časova u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, kao i u drugim mestima širom Srbije, gde će građani, institucije i udruženja položiti vence i zapaliti sveće u znak sećanja na stradale.