U najnovijem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, oblasti delovanja Komesarijata za izbeglice i migracije pozitivno su ocenjene.

Od početka migrantske krize 2015, kao i u godinama pre nje, Srbija je u izveštajima EK označena kao zemlja koja ima proaktivnu ulogu u rešavanju problema mešovitih migracionih tokova. U izeštajima se hvali njen doprinos i način na koji se nosi sa izazovima migracija.

U ovogodišnjem izveštaju naročito su prepoznati doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima i saradnja sa susedima i zemljama članicama EU. Takođe je zapažena i odluka o privremenoj zaštiti stanovnicima Ukrajine koji su je napustili usled oružanih dejstava.

Odluku o privremenoj zaštiti za državljane Ukrajine donela je Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 18. marta ove godine, nepun mesec nakon početka rata u toj zemlji. U Srbiji je opredeljen Centar za azil u Vranju za ukrajinske državljane. U ovom trenutku u Centru je smešteno 76 korisnika, od kojih 19-toro dece. Deca smeštena u centru redovno pohađaju školu.

U oblasti migracija, u Izveštaju EK se navodi da je primećen napredak u uspostvaljanju među-institucionane saradnje, a pomenuta su i dva plana koja doprinose pripremljenosti za reagovanje na pojačane miratorne pritiske - Plana reagovanja na povećan broj migaranata na tritoriju Republike Srbije i Plan prihvata državljana Ukrajine i ugroženog stanovništva koji su napustili Ukrajinu, ili u nju ne mogu da se vrate usled oružanih dejstava.

U Izveštaju su takođe zapaženi napori da se uspostavi sistem za asistirani dobrovoljni povratak i podizanje kapaciteta Komesarijata za izbeglice i migracije u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije.

U oblasti koja se odnosi na dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju istaknuta je kontinuirana saradnja sa Bosnom i Hercegovinom, Republikom Hrvatskom i Crnom Gorom na sprovođenju Regionalnog stambenog programa, kao i 6.500 stambenih rešenja dodeljenih porodicama koje su utočište našle u Srbiji tokom raspada SFRJ.

Od značaja za Srbiju je i to što je u Izveštaju EK prepoznata situacija u kojoj se nalazi veliki broj interno raseljenih lica, odnosno da je više od 65.000 IRL pripada ranjivim kategorijama.

Prema poslednjim podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u centrima je smešteno na današnji dan 5.387 migranata iz Azije i Afrike. Najviše migranata koji su boravili u centrima dolazi iz Avganistana 35%, Sirije 33%, Burundija 9 %, Maroka 8% i Pakistana4 %. Oni najčešće izjavljuju da su krenuli na put ka zemljama Zapadne Evrope u potrazi za poslom i boljim životom. Uz lica u centrima, primećen je i značajni broj lica koja borave na neformalnim mestima okupljanja, tj. van centara, sa konstantnom tendencijom rasta od početka godine.

Korisnicima u centrima Komesarijata za izbeglice i migracije obezbeđen je smeštaj, ishrana prema kulturološkim pravilima zemalja iz kojih dolaze, medicinska nega, okupacione aktivnosti, pravna i svaka druga vrsta pomoći, u saradnji sa relevantnim državnim institucijama i organizacijama, donatorima i partnerima iz međunarodnih organizacija i nevladinog sektora.